Живан Вулић
| Живан Вулић | |
|---|---|
 Аутопортрет Живана Вулића, настао 1976. године. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 31. јул 1911. |
| Место рођења | Старо Ланиште код Јагодине,, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 16. септембар 2006. (95 год.) |
| Место смрти | Београд, Република Србија |
Живан Вулић (Ланиште код Јагодине, 1911 – Београд, 2006), био је српски сликар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Од 1919. живео је у главном граду где је 1932. завршио наставнички одсек Државне уметничке школе, у класи Бете Вукановић и Љубе Ивановића.
Сликар изузетно цењен у београдским ликовним круговима.
Познат по својим мотивима из природе, градским приказима и богатом колориту.[1]
За живота спадао је у наше најстарије сликаре.[2]
У једном периоду живота је радио као професор цртања у Гимназији у Чачку.[3]
Осликао је иконе на иконостасу храма Успења Пресвете Богородице који се налази у његовом родном селу (укупно 22 иконе и композицију на улазним вратима као поклон) приликом изградње 1939. године.[4]
Његов опус обухвата 2.500 радова, углавном уља на платну. Имао је преко 30 самосталних изложби. Завичајном музеју у Јагодини оставио је легат од 47 његових радова као и 30 радова Николе Милојевића, сликара, Јагодинца, који га је усвојио.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Аукцијска кућа Србиновски
- ^ „Преминуо најстарији српски сликар Живан Вулић, вест Танјуг”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2016. г. Приступљено 28. 08. 2016.
- ^ „Уметничка галерија "Надежда Петровић" Чачак”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2016. г. Приступљено 28. 08. 2016.
- ^ „ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 2/1984” (PDF). eparhija-sumadijska.org.rs. Приступљено 2021-11-21.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Галерија антикварница "Д&Б"
- Изложба легата академских сликара Николе Милојевића и Живана Вулића, Завичајни музеј Светозарево, 1980.
- Pretraživač kulturnog nasleđa Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2021) укуцати у поље за претрагу име сликара