Пређи на садржај

Живот других

С Википедије, слободне енциклопедије
Живот других
Филмски постер
Изворни насловDas Leben der Anderen
РежијаФлоријан Хенкел фон Донерсмарк
СценариоФлоријан Хенкел фон Донерсмарк
ПродуцентМакс Видеман
Кирин Берг
Главне улогеУлрих Михе
Мартина Гедек
Себастијан Кох
Улрих Тукур
МузикаГабријел Јаред
Стефан Муша
Директор
фотографије
Хаген Богдански
МонтажаПатрисија Ромел
Продуцентска
кућа
Wiedemann & Berg
Bayerischer Rundfunk
Arte
Creado Film
ДистрибутерBuena Vista International
Година2006.
Трајање137 минута[1]
ЗемљаНемачка
Језикнемачки
Буџет2 милиона долара[2]
Зарада77,3 милиона долара[2]
Веб-сајтwww.thelivesofothers.com
IMDb веза

Живот других (нем. Das Leben der Anderen) је немачки драмски филм из 2006. године, режисера и сценаристе Флоријана Хенкела фон Донерсмарка. Филм говори о надгледању и прислушкивању културне сцене Источног Берлина од стране агената Штазија, тајне полиције Источне Немачке. Главне улоге тумаче Улрих Михе као Штазијев капетан Герд Визлер, Улрих Тукур као његов шеф Антон Грубиц, Себастијан Кох као драмски писац Георг Драјман, и Мартина Гедек као Драјманова љубавница, глумица по имену Криста-Марија Зиланд.

У Немачкој је филм приказан 23. марта 2006. године. Живот других је освојио Оскара 2006. године за најбољи страни филм. Филм је раније освојио седам Немачких филмских награда − укључујући и оне за најбољи филм, најбољег режисера, најбољи сценарио, најбољег глумца и најбољег споредног глумца – након што је поставио рекорд са 11 номинација. Номинован је и за најбољи страни филм на 64. додели награда Златни глобус. Филм Живот других је коштао 2 милиона долара, а зарадио више од 77 милиона широм света до новембра 2007. године.[3][4]

У Источној Немачкој 1984. године, Штазијев капетан Герт Визлер, кодног имена HGW XX/7, добија наређење од свог пријатеља и надређеног, Антона Грубица, да шпијунира драмског писца Георга Драјмана, чије су про-комунистичке политичке ставове и међународно признање до тада држави онемогућавали да га директно надгледа. Драјманов углед узорног Источног Немца збуњује Визлера; драмски писац нема никакве познате пороке, нити икакву историју непослушности или неслагања са државом. На захтев министра културе Бруна Хемпфа, Визлер и његов тим прислушкују Драјманов стан, постављају опрему за надзор и извештавају о његовим активностима. Визлер је разочаран када открије да Хемпф прати Драјмана не због сумње у дисидентско деловање, већ због свог пожудног интересовања за Драјманову девојку, глумицу Кристу-Марију Зиланд. Након што Визлерово мешање доведе до тога да Драјман открије Хемпфову присилну везу са Кристом, он је моли да га више не виђа и да остане верна себи. Она се враћа у Драјманов стан, уместо да се нађе са Хемпфом.

Драјманов пријатељ Алберт Јерска, редитељ који је завршио на црној листи, даје му ноте за Сонату о добрим људима. Убрзо након тога, Јерска се обеси. Драјман схвата да Источна Немачка није објавила сопствене стопе самоубистава од 1977. године и одлучује да објави чланак о томе у западним медијима. Да би утврдио да ли му је стан прислушкиван, Драјман са пријатељима инсценира покушај бекства. Визлер то не пријављује надређенима и завереници верују да су безбедни. Пошто су све источнонемачке писаће машине регистроване и лако препознатљиве, уредник угледног западнонемачког недељника Der Spiegel прошверцује Драјману веома равну писаћу машину, коју овај сакрива испод подних дасака. Она има само црвену траку која му мрља прсте.

Драјман анонимно објављује чланак у Der Spiegel-у, оптужујући државу за прикривање високих стопа самоубистава. Чланак разбесни источнонемачке власти, али Штази не успева да га повеже са ниједном регистрованом писаћом машином. Након што га је Криста напустила, Хемпф приморава Грубица да ухапси. Она је уцењена да ода Драјмана као аутора чланка, иако Штази не успева да пронађе писаћу машину. Сумњичав према Визлеру, Грубиц му наређује да накнадно испита Кристу. Визлер је натера да открије где се налази машина.

Када се Штази врати у Драјманов стан, Криста схвата да ће Драјман знати да га је издала и истрчава на улицу право пред надолазећи камион. Драјман потрчи за њом и Криста умире у његовим рукама. Грубиц ништа не налази испод подних дасака; завршава истрагу уз формално извињење Драјману. Потом обавештава Визлера да је, иако је истрага завршена, готова и његова каријера; преостале године у Штазију провешће отварајући писма за инспекцију у Одељењу М, радном месту за осрамоћене агенте. Истог дана Михаил Горбачов бива изабран за лидера Совјетског Савеза.

Две године након пада Берлинског зида, Хемпф и Драјман сусрећу се на извођењу Драјманове представе, дискутујући о животу пре и после уједињења Немачке. Драјман пита зашто га Штази никада није надгледао, на шта Хемпф одговара да јесте: „Знали смо све.” Драјман налази напуштене уређаје за прислушкивање у свом стану и скида их са зидова.

Драјман прегледа своје досијее у Агенцији за досијее Штазија, читајући да је Криста пуштена непосредно пре друге претраге његовог стана и да није могла да уклони писаћу машину. Збуњују га и друге противречности све док, угледавши црвени отисак прста у завршном извештају, не схвати да је официр задужен за његов надзор – Штази официр HGW XX/7 – изнео писаћу машину из његовог стана и прикрио његове активности, укључујући и ауторство чланка о самоубиствима. Проналази Визлера, који сада ради као поштар, али одлучи да му не приђе.

Две године касније, Визлер пролази поред излога књижаре где је изложен Драјманов нови роман Соната о добром човеку. Отвара један примерак књиге и открива да је посвећена „HGW XX/7, са захвалношћу”. Приликом куповине, продавац пита Визлера да ли жели поклон-амбалажу. Он одговара: „Не, за мене је.”

Глумац Улога
Улрих Михе Герд Визлер
Себастијан Кох Георг Драјман
Мартина Гедек Криста-Марија Зиланд
Улрих Тукур Антон Грубиц
Томас Тиме министар Бруно Хемпф
Ханс-Уве Бауер Паул Хаузер
Фолкмар Клајнерт Алберт Јерска
Матијас Бренер Карл Валнер
Херберт Кнауп Грегор Хесенштајн
Чарли Хибнер Удо Левех

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ DAS LEBEN DER ANDEREN - THE LIVES OF OTHERS. British Board of Film Classification. 2006-11-27. Архивирано из оригинала 11. 8. 2016. г. Приступљено 2012-11-24. 
  2. ^ а б „The Lives of Others (2007)”. Box Office Mojo. Приступљено 7. 7. 2011. 
  3. ^ Riding, Alan (7. 1. 2007). „Behind the Berlin Wall, Listening to Life”. New York Times. Приступљено 27. 7. 2007. 
  4. ^ „The Lives of Others (2007)”. Box Office Mojo. Приступљено 25. 10. 2007. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]