Пређи на садржај

Живот је леп (филм из 1985)

С Википедије, слободне енциклопедије
Живот је леп
Филмски постер
Изворни насловЖивот је леп
Жанрдрама
РежијаБоро Драшковић
СценариоБоро Драшковић
Маја Драшковић
ПродуцентНикола Поповић- Директор филма
Темељи се нановели Насиље Александра Тишме
Главне улогеРаде Шербеџија
Соња Савић
Драган Николић
Павле Вуисић
Љубиша Самарџић
Предраг Лаковић
МузикаВојислав Костић
Директор
фотографије
Божидар Николић
СценографМиленко Јеремић
МонтажаАндрија Зафрановић
Продуцентска
кућа
Унион филм Београд
Неопланта филм Нови Сад
Година1985.
Трајање104 минута
Земља СФРЈ
Језиксрпски језик
IMDb веза

Живот је леп је југословенски драмски филм из 1985. године у режији Боре Драшковића, који је са својом женом, Мајом Драшковић, адаптирао сценарио према новели Насиље Александра Тишме.[1]

Високо симболична радња филма прати међуљудске односе путника воза који су, услед побуда маничног машиновође, приморани да стану на непланираном месту и бивају заглављени у кафани поред пруге. Живот је леп припада тематском циклусу филмова о насиљу Боре Драшковића којем између осталог припадају и Хороскоп, Усијање и Кухиња.[2]

Филм је настао као ко-продукција новосадског Неопланта филма и београдског Унион филма.[3] Живот је леп је био последњи дугометражни филм настао у продукцији филмског предузећа Неопланта филма пре његовог затварања.

Локални воз се зауставља у непрописано време, на непрописаном месту и путници су приморани да проведу један дан у кафани уз пругу. То је прилика да се представе различите личности - свирачи, салашари, намерници из града, интелектуалци, хмељари, у тој кафани препуној музике, испољавају своју праву природу. Кафана постаје свет, а савремена љубавна прича претвара се у параболу о главним људским тежњама.

Ту су сезонци, силеџије, пензионери, домаћице, даме сумњивог морала, музиканти... Али и локални политиканти и моћници, који ситуацију својим поступцима доводе до усијања, што на крају кулминира трагедијом.

Главне улоге

[уреди | уреди извор]

Споредне улоге

[уреди | уреди извор]

На филму су такође учествовали у мањим улогама: Илија Башић, Тома Јовановић, Ратко Радивојевић, Давид Тасић, Марија Опшеница, Владимир Амиџић, Геза Копуновић, Миодраг Крстић, Ђорђе Русић, Живорад Илић и Милојко Топаловић.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Радни назив филма је био „Насиље“, а затим „Није тренутак“, да би га на крају назвали Живот је леп.
  • Песме је отпевала певачица Беби Дол.
  • У последњој сцени филма појављује се исечак из документарног филма, Похвала Исланду из 1973. У том исечку се виде ловци на китове на Гренланду, како је Боро Драшковић рекао у једном од својих интервјуа.

Критика и пријем

[уреди | уреди извор]

Живот је леп је био критички и комерцијални успех након његове премијере на тридесет и петом годишњем издању Филмског фестивала у Пули.

Критичар Небојша Ђукелић је у својој рецензији филма за недељник НИН, написао да Живот је леп „несумњиво припада врху овогодишње [1985.] југословенске продукције” али да филм није без својих мана које „проистичу из основне концепције остваривања »драматичне метафоричности«.”[2] Петар Волк је описао филм као: „најзначајније филмско остварење српског филма у 1985. години.”[5] У интервјуу за недељник Време, филмски и књижевни критичар Милан Влајчић описује Живот је леп као „један од најбољих филмова у српској кинематографији” и даље говори: „Тај филм је метафора онога што нам се дешава. Те године кад је снимљен филм почело је свеопште расуло. Бора Драшковић је наслутио нешто страшно.”[6]

Листа значајнијих награда које је филм освојио или за које је био номинован:

Награда Категорија Номинован Резултат
Награде Филмског фестивала у Пули[7] Златна арена за камеру Божидар Николић Освојено
Награда Златни гладијатор Боро Драшковић Освојено
Награде фестивала — „Филмски сусрети”[8] Награда за епизодну мушку улогу Предраг Лаковић Освојено
Награде Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи[9] Друга награда за сценарио Боро Драшковић

Маја Драшковић

Освојено
Награде Филмског фестивала у Венецији[10] Специјална номинација за Волпи пехар за најбољу глумицу Соња Савић Номинација

Остали успеси

[уреди | уреди извор]

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (из периода од 1911 до 1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Живот је леп.[11][12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Boro i Maja Drašković”. Boro i Maja Drašković (на језику: српски). Приступљено 2025-02-28. 
  2. ^ а б Медић, Маја (2022). Небојша Ђукелић. Београд: Библиотека града Београда. стр. 171. ISBN 978-86-7191-357-7. 
  3. ^ С., Ж. (3. јун 1985). „СВИХ 30 ПОНУДА?”. Борба. Приступљено 28. 2. 2025. 
  4. ^ Росић, Бранко (11. март 2023). „Dragan Nikolić, velika priča o najvećem šmekeru”. www.velikeprice.com (на језику: српски). Приступљено 2025-02-28. 
  5. ^ Волк, Петар (1996). Српски филм. Београд: Институт за филм. стр. 433. 
  6. ^ Vasić, Biljana (21. јун 2017). „Blesavi hod oko muzičke fontane”. www.vreme.com (на језику: српски). Приступљено 2025-02-28. 
  7. ^ „32. filmski festival – Arhiva Pula Film Festivala” (на језику: хрватски). Приступљено 2025-02-28. 
  8. ^ „Историјат”. web.archive.org. 2021-01-31. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 2025-02-28. 
  9. ^ „Festival filmskog scenarija - Vrnjačka Banja”. www.screenfest.org.rs. Приступљено 2025-02-28. 
  10. ^ Ćirić, Sonja (23. септембар 2023). „Petnaest godina bez Sonje Savić”. www.vreme.com (на језику: српски). Приступљено 2025-02-28. 
  11. ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021. 
  12. ^ . „Зашто смо бирали 100 најбољих српских филмова” (PDF). Кинотека. 2: 30 — 34. фебруар 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]