Живојин Балугџић
| Живојин Балугџић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 19. фебруар 1868. |
| Место рођења | Београд Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 26. септембар 1941. (73 год.) |
Живојин Балугџић био је српски дипломата у доба Краљевине Србије и Краљевине Југославије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Студије права отпочео је у Београду, а завршио у Женеви. Из Србије је емигрирао 1894. због чланка "Рушите двор" објављеног у листу "Народни пријатељ", који је покренуо са Наумом Димитријевићем. У Србију се враћа након Мајског преврата 1903. године, када постаје секретар Петра Карађорђевића и шеф презбироа Министарства иностраних дела. Године 1906. био је секретар српског Посланства у Цариграду. Био је конзул у Битољу 1907. године а (10. септембра 1907— 8. маја 1909) конзул у Скопљу. Као конзул у Скопљу, покренуо је 1908. године српски лист Вардар. Покушао је да смири сукоб између две конзулске и митрополитске струје.[1] Био је један од најинформисанијих Срба за дешавања у сукобу младотурака и старотурака. Њега је као извор често користио Политикин дописник Бранислав Нушић.[2] На челу митрополитске струје био је скопски владика Вићентије Крџић, који је настојао да од српске дипломатије потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.[1] Између 1909. и 1912. био је конзул у Солуну. Био је посланик у Атини, Риму, Берлину. Пензионисан је 1935. а умро 1941. године.[3]
