Живојин Балугџић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Живојин Балугџић
Živojin Balugdžić.jpg
Датум рођења (1868-02-19)19. фебруар 1868.
Место рођења Београд
 Кнежевина Србија
Датум смрти 26. септембар 1941.(1941-09-26) (73 год.)

Живојин Балугџић био је дипломата Краљевине Србије и Краљевине Југославије.

Биографија[уреди]

Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Студије права отпочео је у Београду, а завршио у Женеви. Из Србије је емигрирао 1894. због чланка "Рушите двор" објављеног у листу "Народни пријатељ", који је покренуо са Наумом Димитријевићем. У Србију се враћа након Мајског преврата 1903. године, када постаје секретар Петра Карађорђевића и шеф презбироа Министарства иностраних дела. Године 1906. био је секретар српског Посланства у Цариграду. Био је конзул у Битољу 1907. године а (10. септембра 1907— 8. маја 1909) конзул у Скопљу. Покушао је да смири сукоб између две конзулске и митрополитске струје.[1] На челу митрополитске струје био је скопски владика Вићентије Крџић, који је настојао да од српске дипломатије потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.[1] Између 1909. и 1912. био је конзул у Солуну. Био је посланик у Атини, Риму, Берлину. Пензионисан је 1935. а умро 1941. године.[2]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426
  2. М. Станић, Успомене на митрополите са којима сам радио Михаила Г. Ристића, 128.