Жидовар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kurgan back.png
Опидум и тел "Жидовар"
Židovar, pogled.jpg
Жидовар на мапи Војводине
Жидовар
 Назив хумке или групе:
Жидовар
 Кодни назив:
BAN581
 Тип:
Oпидум
 Локација (општина):
Орешац, Вршац
 Традиционални назив:
Жидовар
 Порекло назива:
Непознато, али мађ. zsidóvár у преводу са мађарског значи "Јеврејска утврда"[1]
 Историјски период:
II–I.век п. н. е.
 Епоха:
Бронзано доба
 Порекло (култура):
Келти
 Димензије (приближно):
150×120 m
 Висина (приближно):
6 m
 Материјал:
Земља
 Стање:
Добро
 Археолошки истражено:
Да


Жидовар је вишеслојно праисторијско налазиште Тел типа, које се налази у близини села Орешац између Вршца и Беле Цркве, на ободу Делиблатске пешчаре и Загајичких брда.

Тел тип археолошког налазишта припада типично Јеврејским градским и трговачким центрима познатим у археологији и значи "брдо" или "узвишење". Археолошка истраживања су на том простору вршена у више наврата (1948. и 1949, 19641966, 1971, 1977, а нова истраживања започињу 1996. године и са мањим прекидима трају до данас. Прва археолошка истраживања започиње 1948. године проф. др Бранко Гавела са Филозофског факултета у Београду. Под руководством академика Драгослава Срејовића 1996. године започињу нова систематска истраживања, којима након његове смрти руководи др Милош Јевтић. Током истраживања утврђено је да прво насеље на Жидовару потиче из раног бронзаног доба, а да живот на Жидовару престаје доласком римљана и успостављањем границе на Дунаву. Културни слој на Жидовару достиже дебљину од преко 5,7 м, и састоји се од сукцесивно формираних насеља, која припадају бронзаном и гвозденом добу.[2]

Опис локалитета[уреди]

Жидовар је смештен на заравњеном врху купастог лесног узвишења, 40 метара изнад некадашњег корита реке Караш (корито је данас исушено, пошто је вода усмерена у канал Дунав—Тиса—Дунав) и обухвата површину од 5000 . Сачињавају га утврда (дрвена палисада и сухозид) и подграђе, који су повезани својеврсном природном рампом. Најстарији налази су датирани у неолит и припадају периоду земљорадничких култура, а налази металне шљаке на простору указују на то да су Келти у свом граду прерађивали руду.

Панорама брежуљака где је стајала некадашња утврда

Археолошки подаци[уреди]

Стратиграфска слика на Жидовару је следећа:

  • Хоризонт раног бронзаног доба - предватински и рановатински хоризонт
  • Хоризонт средњег бронзаног доба - Ватинска култура
  • Хоризонт касног бронзаног доба - Белегиш култура
  • Хоризонт старијег и средњег гвозденог доба - Босут IV
  • Хоризонт млађег гвозденог доба са три фазе:
  • Келтско утврђено насеље односно келтски опидиум (oppidium), који представља старију фазу насеља млађег гвозденог доба
  • Дачко/Келтско насеље, које представља средњу фазу
  • Дачко насеље, које представља последњу фазу локалитета и датује се у крај I век н. е.

Остава сребрног накита (пронађена 2001)[уреди]

Током најновијих истраживања локалитета, која спроводе Филозофски факултет у Београду (др Милош Јевтић, др. Миодраг Сладић и др. Мирослав Лазић) и Градског музеја Вршац (мр Јован Узелац), откривена је у келтском хоризонту богата остава сребрног и ћилибарског накита из млађег гвозденог доба Србије. У њој је пронађено:[3]

Статус, значај и перспективе[уреди]

Данас се Жидовар налази под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја,[4][5] а његови најбитнији налази су:[2]

Сам локалитет се више пута нашао на удару дивљих археолога који су га прекопавали у потрази за богатим пленом.[6]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Можда аналогија потиче од сличности са чувеном јеврејском тврђавом Масадом, са које су браниоци у самоубилачком бегу од римљана поскакали у дубину.
  2. 2,0 2,1 „Споменичко наслеђе Србије“ 2007. (српски)
  3. „Ризница с благом“ (Глас Јавности, 18.09.2001) (српски)
  4. „Археолошка налазишта од изузетног значаја“ (Министарство културе Републике Србије) (српски)
  5. Споменици културе у Србији - Жидовар (Српска академија наука и уметности) (српски)(енглески)
  6. „Похарана „Банатска Винча”“ (Политика, 23. новембра2008) (српски)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]