Жирафа (сазвежђе)
| Жирафа | |
|---|---|
 кликните за већу слику |
|
| Латинско име | Camelopardalis |
| Генитив | Camelopardalis |
| Скраћеница | Cam |
| Симболизује | жирафу |
| Ректасцензија | 6 h |
| Деклинација | +70 ° |
| Површина | 757 кв. степени (Ранг: 18) |
| Број звезда сјајнијих од m = 3 |
0 |
| Најсјајнија звезда | Бета Жирафе (привидна величина 4,03) |
| Метеорски ројеви |
нема |
| Суседна сазвежђа |
|
| Видљиво у распону +90° и −10° У најбољем положају за посматрање у 21:00 је у фебруару. |
|
| уреди | |
Жирафа (лат. Camelopardalis) је сазвежђе северне хемисфере које су почетком 17. века дефинисали холандски астроном Петар Планције и немачки астроном Јакоб Барч, како би покрили део неба између Великог медведа и Касиопеје који су стари Грци оставили празан јер у њему нема ниједне звезде сјајније од 4. магнитуде. Латински назив сазвежђа се понекад записује и као Camelopardalus или Camelopardus.
Звезде[уреди]
Упркос својој величини (18. највеће сазвеђже по површини), у Жирафи нема сјајних звезда — најсјајнија је бета Жирафе магнитуде 4,03. У питању је двојна звезда чија је главна компонента жути суперџин G класе, а налази се на око 1000 светлосних година од Сунчевог система. Друга по сјајности је CS Жирафе магнитуде 4,21. У питању је такође двојна звезда, примарна компонента је плавобели суперџин B класе. Алфа Жирафе је са магнитудом 4,3 трећа по сјајности, ради се о суперџину О класе који убрзано губи масу.
Објекти дубоког неба[уреди]
NGC 2403 је спирална галаксија магнитуде 8,4 коју је у 18. веку открио Вилхелм Хершел. NGC 1502 је Отворено јато 6. магнитуде у чијем се центру налазе две бинарне звезде. IC 342 је спирална галаксија која лежи у близини галактичког екватора, што отежава њено посматрање. У Жирафи се налазе још и планетарна маглина NGC 1501 и мала галаксија NGC 2655.
Извори[уреди]
 |
Жирафа на Викимедијиној остави. |
- Сазвежђе Жирафа на TopAstronomer.com (енглески)
