Жирафа (сазвежђе)
| Сазвежђе | |
 | |
| Латинско име | Camelopardalis |
|---|---|
| Скраћеница | Cam |
| Генитив | Camelopardalis |
| Симболизује | жирафу |
| Ректасцензија | 6 |
| Деклинација | +70 |
| Површина | 757 sq. deg. (18) |
| Најсјајнија звезда | Бета Жирафе (4,03m) |
| Метеорски ројеви | нема |
| Суседна сазвежђа | |
| Видљиво у распону +90° и −10°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у фебруару. | |
Жирафа (лат. Camelopardalis) је сазвежђе северне хемисфере које су почетком 17. века дефинисали холандски астроном Петар Планције и немачки астроном Јакоб Барч, како би покрили део неба између Великог медведа и Касиопеје који су стари Грци оставили празан јер у њему нема ниједне звезде сјајније од 4. магнитуде. Латински назив сазвежђа се понекад записује и као Camelopardalus или Camelopardus.
Звезде[уреди]
Упркос својој величини (18. највеће сазвеђже по површини), у Жирафи нема сјајних звезда — најсјајнија је бета Жирафе магнитуде 4,03. У питању је двојна звезда чија је главна компонента жути суперџин G класе, а налази се на око 1000 светлосних година од Сунчевог система. Друга по сјајности је CS Жирафе магнитуде 4,21. У питању је такође двојна звезда, примарна компонента је плавобели суперџин B класе. Алфа Жирафе је са магнитудом 4,3 трећа по сјајности, ради се о суперџину О класе који убрзано губи масу.
Објекти дубоког неба[уреди]
NGC 2403 је спирална галаксија магнитуде 8,4 коју је у 18. веку открио Вилхелм Хершел. NGC 1502 је Отворено јато 6. магнитуде у чијем се центру налазе две бинарне звезде. IC 342 је спирална галаксија која лежи у близини галактичког екватора, што отежава њено посматрање. У Жирафи се налазе још и планетарна маглина NGC 1501 и мала галаксија NGC 2655.
Извори[уреди]
 |
Жирафа на Викимедијиној остави. |
- Сазвежђе Жирафа на TopAstronomer.com енглески
