Жирафа (сазвежђе)

Жирафа
Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Жирафа
Латинско име	Camelopardalis
Скраћеница	Cam
Генитив	Camelopardalis
Симболизује	жирафу
Ректасцензија	6
Деклинација	+70
Површина	757 sq. deg. (18)
Најсјајнија звезда	Бета Жирафе (4,03m)
Метеорски ројеви	нема
Суседна; сазвежђа	Змај; Мали медвед; Цефеј; Касиопеја; Персеј; Кочијаш; Рис; Велики медвед;
	Видљиво у распону +90° и −10°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у фебруару.

Жирафа (лат. Camelopardalis) је сазвежђе северне хемисфере које су почетком 17. века дефинисали холандски астроном Петар Планције и немачки астроном Јакоб Барч, како би покрили део неба између Великог медведа и Касиопеје који су стари Грци оставили празан јер у њему нема ниједне звезде сјајније од 4. магнитуде. Латински назив сазвежђа се понекад записује и као Camelopardalus или Camelopardus.

Звезде[уреди | уреди извор]

Упркос својој величини (18. највеће сазвеђже по површини), у Жирафи нема сјајних звезда — најсјајнија је бета Жирафе магнитуде 4,03. У питању је двојна звезда чија је главна компонента жути суперџин G класе, а налази се на око 1000 светлосних година од Сунчевог система. Друга по сјајности је CS Жирафе магнитуде 4,21. У питању је такође двојна звезда, примарна компонента је плавобели суперџин B класе. Алфа Жирафе је са магнитудом 4,3 трећа по сјајности, ради се о суперџину О класе који убрзано губи масу.

Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]

NGC 2403 је спирална галаксија магнитуде 8,4 коју је у 18. веку открио Вилхелм Хершел. NGC 1502 је Отворено јато 6. магнитуде у чијем се центру налазе две бинарне звезде. IC 342 је спирална галаксија која лежи у близини галактичког екватора, што отежава њено посматрање. У Жирафи се налазе још и планетарна маглина NGC 1501 и мала галаксија NGC 2655.

Извори[уреди | уреди извор]

Сазвежђе Жирафа Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2012) на TopAstronomer.com (језик: енглески)