Житије Светог Саве од Теодосија
Житије Светог Саве од Теодосија је житије првог српског архиепископа Светог Саве (умро 1236. године), које је крајем 13. века или почетком 14. века написао хиландарски монах Теодосије.[1][2][3][4][5] Настало је прерадом и дорадом старијег Житија Светог Саве, које је средином 13. века написао хиландарски монах Доментијан. Теодосијево житије се сматра једним од најчешће преписиваних хагиографских дела у српској средњовековној књижевности.[6] Бројна питања која се односе на биографију аутора и генезу, односно структуру и рецепцију његовог дела разматрана су од стране многих истраживача, како српских тако и страних, а будући да рад на свеобухватном издавању и компаративној анализи сачуваних преписа још увек није довршен, нека од кључних питања се и даље сматрају отвореним.[7][8]
Поред Теодосијевог Житија Светог Саве постоје и два старија житија истог светитеља:
- Пролошко житије Светог Саве, које је непосредно након Свине смрти саставио непознати аутор.[9]
- Житије Светог Саве од Доментијана, које је написао Савин ученик Доментијан Хиландарац.[10][11][12][13]
Рукописи
[уреди | уреди извор]Изворни рукопис (аутограф) Теодосијевог Житија Светог Саве није сачуван. Најстарији сачувани препис потицао је из 1336. године, а реч је о данас изгубљеном препису Теодула Хиландарца, који је био доступан истраживачима током друге половине 19. века, након чега је изгубљен. Млађих преписа Теодосијевог дела, било потпуних или делимичних, има око тридесет, а потичу из периода од друге половине 14. до краја 18. века.[7]
Погрешне атрибуције
[уреди | уреди извор]У периоду од краја 18. до средине 19. века, у црквеним и стручним круговима постојале су извесне забуне по питању атрибуције ауторства, услед чега су поједина дела, која су настајала на основу Тедодсијевог Житија Светог Саве, била приписивана Доментијану. Први превид те врсте начинио је Кирило Живковић, који је 1794. године у Бечу приредио скраћено и прерађено хагиографско издање, под насловом: Житїе Свѧтыхъ Сербскихъ Просвѣтителей Сѵмеѡна и Саввы (Житије Светих Српских Просветитеља Симеона и Саве). Дело је објавио у дужој и краћој верзији, а обе је представио као дело Доментијана, иако су објављени текстови настали прерадом Теодосијевог Житија Светог Саве, што је потом довело до разних превида, како у тадашњој црквеној, тако и у стручној јавности, а Живковићево издање је 1858. године у Паризу објављено и у француском преводу, уз поновно приписивање Доментијану, из чега су проистекле додатне забуне. Спорна питања која се односе на генезу Живковићевог издања накнадно су разрешили Димитрије Руварац, Никола Радојчић и Владимир Ћоровић.[14][15]
Сличан превид је потом начинио и Ђура Даничић, који је 1860. године изворно Теоодсијево Житије Светог Саве објавио под Доментијановим именом,[1] увидевши и исправивши грешку тек накнадно.[16] Даничићево издање из 1860. године изнова је 1973. године приредио Ђорђе Трифуновић, под исправно наведеним Теодосијевим именом.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Даничић 1860.
- ^ Павловић 1970б, стр. 131-294.
- ^ а б Трифуновић 1973.
- ^ Мирковић & Богдановић 1984.
- ^ Богдановић 1988, стр. 99-261.
- ^ Богдановић 1981б, стр. 605-608.
- ^ а б Богдановић 1988, стр. 9-39.
- ^ Шпадијер 2010, стр. 3-16.
- ^ Богдановић 1981а, стр. 339.
- ^ Даничић 1865, стр. 118-345.
- ^ Мирковић & Ћоровић 1938, стр. 25-217.
- ^ Павловић 1970а, стр. 117-309.
- ^ Маринковић 1988, стр. 53-233.
- ^ Радојчић 1913, стр. 528–531.
- ^ Ћоровић 1921, стр. 122-123.
- ^ Даничић 1865, стр. VII-XIX.
Литература
[уреди | уреди извор]- Богдановић, Димитрије (1981а). „Српска књижевност на путевима самосталног стварања”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 328—340.
- Богдановић, Димитрије (1981б). „Књижевност у знаку Свете Горе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 603—616.
- Богдановић, Димитрије, ур. (1988). Теодосије: Житија (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 19. 07. 2024. г. Приступљено 18. 02. 2025.
- Даничић, Ђура, ур. (1860). Живот Светога Саве, написао Доментијан [Теодосије]. Београд: Друштво српске словесности.
- Даничић, Ђура, ур. (1865). Животи Светога Симеуна и Светога Саве, написао Доментијан. Београд: Државна штампарија.
- Маринковић, Радмила, ур. (1988). Доментијан: Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 27. 06. 2023. г. Приступљено 18. 02. 2025.
- Мирковић, Лазар; Ћоровић, Владимир, ур. (1938). Доментиан: Животи Светога Саве и Светога Симеона. Београд: Српска књижевна задруга.
- Мирковић, Лазар; Богдановић, Димитрије, ур. (1984). Теодосије: Житије Светог Саве. Београд: Српска књижевна задруга.
- Павловић, Драгољуб, ур. (1970а). Стара српска књижевност. 1. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга.
- Павловић, Драгољуб, ур. (1970б). Стара српска књижевност. 2. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга.
- Радојчић, Никола (1913). „Прво издање Теодосијева Житија Св. Саве”. Српски књижевни гласник. 30: 528—531.
- Трифуновић, Ђорђе, ур. (1973). Теодосије Хиландарац: Живот Светога Саве. Београд: Црвени крст Југославије.
- Трифуновић, Ђорђе (1990) [1974]. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
- Ћоровић, Владимир (1921). „Биографија Св. Саве од Кирила Живковића” (PDF). Јужнословенски филолог. 2: 122—123. Архивирано из оригинала 15. 02. 2025. г. Приступљено 18. 02. 2025.
- Шпадијер, Ирена (2010). „Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија Хиландарца” (PDF). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 76: 3—16. Архивирано из оригинала 20. 09. 2018. г. Приступљено 18. 02. 2025.