Житковац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Житковац
Žitkovac Sveti arhandjel.jpg
Црква светог Арханђела Гаврила
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ОпштинаАлексинац
Становништво
 — 2011.2680
Географске карактеристике
Координате43°30′20″ СГШ; 21°41′23″ ИГД / 43.5055° СГШ; 21.689666° ИГД / 43.5055; 21.689666Координате: 43°30′20″ СГШ; 21°41′23″ ИГД / 43.5055° СГШ; 21.689666° ИГД / 43.5055; 21.689666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина160 м
Житковац на мапи Србије
Житковац
Житковац
Житковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18210
Позивни број018
Регистарска ознакаAL

Житковац је варошица у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2011. Житковац има 2569 становника (према попису из 2002. било је 2.680 становника, док је према оном из 1991. било је 2.735). Заједно са суседним насељима Моравцем и Прћиловицом чини једну целину креирајући једно од највећих насеља на територији општине од око 6.650 становника.

Насеље се налази на 160 метара надморске висине са западне стране Јужне Мораве удаљено од Алексинца 3 километра. Житковац носи име по житним пољима.

Историја[уреди]

Житковац се први пут у писаном извору спомиње 1516. године у попису кога Турци спроводе на територији поробљене Србије. Записано је да је село носило два имена, Стојановце или Житковце и имало је 48 српских хришћанских и 6 муслиманских кућа. Након ослобођења од Турака 1833. године, Житковац је имао 34 кућа. Граница са Турском се у то време налазила код села Суповца, неких 20 так километара јужно од Житковца.

Ту је јула 1933. године основана Савезна Стрељачка дружина, на иницијативу учитеља Станоја Јовановића. У њу је приступило одмах око 50 чланова. Учитељ Јовановић је изабран и за предсдника, Будимир Јовановић је подпредседник и ту је у управи још Мирослав Тирнанић, иначе млинар. Друштво је радила по друштвеним потврђеним правилима.[1]

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Житковац коју су чинила насељена места: Банковац, Беља, Честа, Чукуровац, Дашница, Доња Пешчаница, Доње Сухотно, Доњи Адровац, Доњи Љубеш, Голешница, Горња Пешчаница, Горње Сухотно, Горњи Адровац, Горњи Љубеш, Гредетин, Грејач, Јаковље, Каменица, Копривница, Корман, Крушје, Кулина, Лоћика, Лознац, Лужане, Љуптен, Мали Дреновац, Моравац, Моравски Бујмир, Нозрина, Породин, Прћиловица, Радевце, Срезовац, Стублина, Шурић, Тешица, Трњане, Велики Дреновац, Витковац, Врћеновица, Вукања, Житковац (сада у општини Алексинац), Сечаница и Суповац (припојени тадашњој општини Ниш, данас у нишкој градској општини Црвени Крст)

Инфраструктура и саобраћај[уреди]

Први воз кроз Житковац пругом Београд - Ниш прошао је 1884. године. Железничка станица у Житковцу потиче управо из тог времена када је саграђен и водоторањ за потребе железнице. Железничка станица у Житковцу је званична станица града Алексинца.

Житковац се налази на двадесетак километара северно од Ниша и исто толико југоисточно од Крушевца. Насеље је повезано ауто-путем Београд - Ниш E-75 као и регионалним путем Крушевац - Ниш. Главни аутобуски превоз, градски, међуградски и сеоски је Ниш експрес. Такође саобраћа и Сокопревоз директном линијом Житковац - Сокобања, која је удаљена неких тридесетак километара од варошице.

Основни проблем Житковца је недовршена канализација.

Привреда[уреди]

Житковачки пчелињак

Трговина[уреди]

Житковац је раскрсница путева који спаја град Алексинац са свим насељима алексиначке општине која се налазе са леве стране тока Јужне Мораве. Захваљујући повољном географском положају, Житковац се развио у значајан трговински центар општине Алексинац

Пољопривреда[уреди]

Алексиначки крај је један од најпознатијих пчеларских крајева Србије. Доктор Родољуб Живадиновић из Житковца је председник Друштва Пчелара Алексинац као и Савеза пчеларских организација Србије.

Индустрија, мала привреда, занатство и угоститељство[уреди]

Године 1885 због великих пољопривредних потенцијала овдашњег краја у Житковцу и Моравцу основан је Монопол за прераду и откуп дувана. У крају се производио дуван типа прилеп, познат још и као „житковачки“. Фабрика је била самостална све до деведесетих година када улази у састав „Дуванске Индустрије Ниш“, како би након приватизације постала део Филип Мориса.

Житковац, заједно са Моравцем поседује неколико приватних конфекцијских радњи од којих је највећа „Новитет“. Деведесетих година почиње са радом локална Пивара Јуниор која због јаке конкуренције није опстала на тржишту и мења делатност у угоститељство. Млекара Житковац је такође имала сличну судбину.

Као локални центар, Житковац поседује велики број кафића и два велика подрумска простора које користе дискотеке.

Спорт[уреди]

ФК Морава је фудбалски клуб из Житковца, Моравца и Прћиловице који се такмичи у нишкој фудбалској зони. Основан је 1930. године као матични клуб тадашњег села Житковца. Ускоро се ујединио са ФК Младост, матичним клубом села Моравца и тако је настао нови клуб фк Морава. Данашњи стадион који се налази у варошици Житковац клуб је добио 1938. године.

Демографија[уреди]

У насељу Житковац живи 2.161 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,0 година (39,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 854 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је друго по величини у општини и највеће на западној страни Јужне Мораве, а становништво у њему чине скоро у потпуности Срби (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.124
1953. 1.237
1961. 1.754
1971. 2.255
1981. 2.464
1991. 2.735 2.671
2002. 2.680 2.796
2011. 2.569
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.527 94,29 %
Роми
  
94 3,50 %
Македонци
  
9 0,33 %
Хрвати
  
5 0,18 %
Албанци
  
4 0,14 %
Југословени
  
4 0,14 %
Бугари
  
2 0,07 %
Чеси
  
1 0,03 %
Црногорци
  
1 0,03 %
Словенци
  
1 0,03 %
Руси
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
непознато
  
17 0,63 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности[уреди]

У Житковцу је 1926. године рођена позната српска глумица Бранка Митић.

Референце[уреди]

  1. ^ "Правда", Београд 1933. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]