Житнић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Житнић
Station Zitnic.JPG
Железничка станица у Житнићу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадДрниш
ОбластДрнишка Крајина
Становништво
 — 2011.Пад 150
Географске карактеристике
Координате43°50′00″ СГШ; 16°08′53″ ИГД / 43.83323171920675° СГШ; 16.14799024649518° ИГД / 43.83323171920675; 16.14799024649518Координате: 43°50′00″ СГШ; 16°08′53″ ИГД / 43.83323171920675° СГШ; 16.14799024649518° ИГД / 43.83323171920675; 16.14799024649518
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина291 м
Житнић на мапи Хрватске
Житнић
Житнић
Житнић на мапи Хрватске
Житнић на мапи Шибенско-книнске жупаније
Житнић
Житнић
Житнић на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22320 Дрниш
Позивни број+385 22

Житнић је насељено мјесто у саставу града Дрниша, у Далмацији, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се 4 км јужно од Дрниша у подножју планине Мосећ, на крашкој површи. У близини је и кањон Чиколе. То је прво село на путу Дрниш – Шибеник и кроз њега пролази пруга према Шибенику и Сплиту. Подијељено је на Горњи и Доњи Житнић.

Историја[уреди | уреди извор]

Први пут се село Житнић спомиње 1298. године, као самостална католичка жупа. У Другом свјетском рату, Житнић је био јако четничко упориште. За вријеме рата у Хрватској (1991–1995), налазио се у Републици Српској Крајини као њена најјужнија тачка, гдје се вршила размјена заробљеника.

Култура[уреди | уреди извор]

У селу се налази римокатоличка црква Св. Јуре из 1298. године (Горњи Житнић) и српска православна црква Св. Јована Крститеља из 1982. године (Доњи Житнић). У Горњем Житнићу се налази старо православно гробље.

Становништво[уреди | уреди извор]

Село је до рата било национално мјешовито. Број Срба и Хрвата био је готово једнак. Према попису становништва из 2001. године, Житнић је имао 195 становника.[1] Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 150 становника.[2]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 5 (2,56%) 257 (50,39%) 347 (52,18%) 406 (50,30%) 465 (53,50%)
Хрвати 189 (96,92%) 242 (47,45%) 303 (45,56%) 400 (49,56%) 404 (46,49%)
Југословени 6 (0,90%) 1 (0,12%)
остали и непознато 1 (0,51%) 11 (2,15%) 9 (1,35%)
Укупно 195 510 665 807 869
Демографија[3]
Година Становника
1857. 521
1869. 649
1880. 645
1890. 680
1900. 809
1910. 857
1921. 680
1931. 951
1948. 915
1953. 949
1961. 869
1971. 807
1981. 665
1991. 510
2001. 195
2011. 150

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Житнић је имало 510 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
257 50,39 %
Хрвати
  
242 47,45 %
неопредељени
  
2 0,39 %
непознато
  
9 1,76 %
укупно: 510

Презимена[уреди | уреди извор]

  • Кашић — Православци, славе Св. Јована
  • Керић — Православци, славе Св. Јована
  • Малада — Римокатолици
  • Милета — Православци, славе Ђурђевдан
  • Мочић — Римокатолици
  • Мујан — Римокатолици
  • Пушкар — Православци, славе Св. Јована
  • Ревача — Православци
  • Рожа — Православци, славе Лазареву Суботу
  • Сировица — Православци, славе Св. Јована
  • Чолак — Православци, славе Св. Јована
  • Шарић — Православци, славе Св. Јована

Познате личности[уреди | уреди извор]

  • Милка Планинц — некадашњи премијер СФРЈ (1982–1986). Рођена је у породици Николе Маладе и Стане рођ. Кашић.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.