Архиепископија пећка
(преусмерено са Жичка архиепископија)
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Архиепископија пећка | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Оснивач | Свети Сава |
| Оснивање | 1219. |
| Аутокефалност | 1219—1346. |
| Канонско признање | Канонски призната |
| Предстојатељ | Архиепископ пећки |
| Сједиште | Жича, Пећ |
| Канонска јурисдикција | Средњовековна Србија |
| Календар | Јулијански календар |
| Број | |
Српски православни манастир Жича, првопрестолни манастир Жичке архиепископије (1219)
Пећки манастир Светих апостола, друго средиште Српске архиепископије
Архиепископија пећка (основана као Архиепископија жичка)[1] назив је за аутокефалну Српску православну цркву у раздобљу од 1219. до 1346. године.
Аутокефалну архиепископију у средњовековној Србији основао је 1219. године први српски архиепископ Свети Сава са сједиштем у манастиру Жичи.[2] Касније током 13. века, управно сједиште је премештено у Пећки манастир у старој области Хвосно (северна Метохија). Српски цар Стефан Душан је 1346. године уздигао архиепископију на степен патријаршије. Данас је спомен на Пећку архиепископију очуван у титули српског патријарха, који је на првом месту архиепископ пећки.
Српски архиепископи[уреди]
| Архиепископ | Раздобље | Напомене | Слика |
|---|---|---|---|
| Свети Сава | 1219. – 1233. | Син Стефана Немање. Први српски архиепископ. Основао је десет епископија, написао Номоканон, стекао међународно признање српске аутокефалне цркве. Умро је у бугарској престоници Трнову 1236. године. | 
|
| Арсеније I Сремац | 1233. – 1263. | Ученик архиепископа Саве. Подигао цркву Светих апостола у Руговској клисури, касније позната као црква Вазнесења Господњег. Повукао се са архиепископске столице због парализе. | 
|
| Свети Сава II | 1263. – 1271. | Син Стефана Првовенчаног. Световно име било му је Предислав. Пре 1263. године био је хумски епископ. Гонио је јеретике. Сахрањен у цркви Светих Апостола у Пећи. | 
|
| Данило I | 1271. — 1272. | Вршио функцију архиепископа само годину дана. Смењен је из непознатих разлога. | |
| Јоаникије I | 1272. – 1276. | До 1272. године био игуман манастира Студенице. Повукао се у знак протеста због Драгутиновог збацивања Уроша са власти. Сахрањен је заједно са њим у манастиру Сопоћани. | |
| Јевстатије I | 1279. – 1286. | Био је игуман манастира Хиландар и зетски епископ. Сахрањен је најпре у Жичи, али су његове мошти након разарања (1291) пренесене у Пећ. | |
| Јаков | 1286. – 1292. | Током његовог столовања Жича је разорена од стране Бугара те се средиште архиепископије премешта у Пећ. | |
| Свети Јевстатије II | 1292. – 1309. | Ширењем српске државе под Милутином шири се и подручје јурисдикције српског архиепископа. У овом периоду основане епископије Грачаничка, Кончанска, Лимска, Мачванска, Браничевска, Београдска и Скопска | 
|
| Свети Сава III | 1309. – 1316. | Архиепископ свих српских и поморских земаља. Током његовог понтификата отпочела изградња манастира Бањска. | |
| Никодим I Пећки | 1316. – 1321. | Пре доласка на архиепископску столицу био игуман манастира Хиландар. Превео је Јерусалимски типик Светог Саве Освећеног на српски језик. Крунисао Стефана Дечанског за краља и тиме одредио став српске цркве у грађанском рату 1321. године. | 
|
| Данило II | 1324. – 1337. | Од 1307. до 1310. године игуман манастира Хиландар. Обављао је и функције бањског игумана и хумског епископа. Наговорио Милутина да дозволи Дечанском да се врати из Византије. Писац чувених "Житија краљева и архиепископа српских". Крунисао Душана за краља септембра 1331. године у Сврчину. Надгледао изградњу Високих Дечана. Подигао манастир посвећен Богородици Одигитрији. | 
|
| Свети Јоаникије II | 1337. – 1346. | Украсио цркву у Пећи. Обављао је функцију логотета. Постао је 1346. године први српски патријарх. | 
|
Епархије[уреди]
Епархије из доба Светог Саве:[3]
- Жичка архиепископска епархија,
- Рашка епархија,
- Призренска епархија,[4]
- Липљанска епархија,[5]
- Хумска епархија, такође позната и као Лимска,
- Хвостанска епархија,[6]
- Зетска епархија,[7]
- Топличка епархија,
- Будимљанска епархија,
- Дабарска епархија,[8]
- Моравичка епархија, такође позната и као Ариљска.
Епархије из каснијег доба:
- Бањска епархија,[9] такође позната и као Ибарска или Звечанска,[10]
- Београдска епархија, такође позната и као Мачванска,
- Браничевска епархија,
- Дебарска епархија,
- Морозвиздска епархија,
- Нишка епархија,[11]
- Скопска епархија,
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ У историографији се понекад назива и Архиепископија жичко-пећка
- ^ Богдановић 1981, стр. 315-327.
- ^ Popović 2002, стр. 171-184.
- ^ Јањић 2013, стр. 157-170.
- ^ Јанковић 1983, стр. 27–37.
- ^ Јањић 2009a, стр. 138-194.
- ^ Јанковић 1984, стр. 199–204.
- ^ Јањић 2011, стр. 133-148.
- ^ Јањић 2009b, стр. 103-114.
- ^ Јањић 2014, стр. 147-162.
- ^ Калић 1984, стр. 5–40.
Литература[уреди]
- Ивановић, Радомир (1960). „Средњовековни баштински поседи Хумског епархијског властелинства (Feudal Possessions of the Eparchy of Hum in Middle Ages)”. Историјски часопис (9-10: 1959): 79—95.
- Ивановић, Радомир (1961). „Земљишни поседи грачаничког властелинства (Land Property of the Monastery Gračanica in Middle Ages)”. Историјски часопис (11: 1960): 253—264.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. књ. 1. Минхен: Искра.
- Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Јанковић, Марија (1983). „Липљанска епископија и Грачаничка митрополија (The Lipljan Bishopric and the Metropolitanate of Gračanica)”. Историјски часопис (29-30: 1982-1983): 27—37.
- Калић, Јованка (1984). „Ниш у средњем веку (Niš in Middle Ages)”. Историјски часопис (31): 5—40.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
- Јанковић, Марија (1984). „Саборне цркве Зетске епископије и митрополије у средњем веку (Cathedral Churches of the Bishopric and Metropolitanate of Zeta in Middle Ages)”. Историјски часопис (31): 199—204.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)”. Старинар (51: 2001): 171—184.
- Јањић, Драгана (2009a). „Подаци за историју Хвостанске епархије (The Data for the History of Hvostan's Eparchy)” (PDF). Баштина (26): 183—194.
- Јањић, Драгана (2009b). „Бањска епископија и разлози њеног оснивања (The Eparchy of Banja and Reasons for its Fundation)” (PDF). Баштина (27): 103—114.
- Јањић, Драгана (2011). „Белешке о Дабарској епископији (Writings on the Dabar's Diocese)” (PDF). Баштина (31): 133—148.
- Јањић, Драгана (2013). „Призренска епископија: Историјско-канонски аспекти (Prizren's diocese: Historical-canonical aspects)” (PDF). Баштина (34): 157—170.
- Јањић, Драгана (2014). „Разлози установљења Звечанске епископије (The Causes for the Foundation of the Diocese of Zvečan)” (PDF). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини (књ. 44, св. 2): 147—162.
- Пећка патријаршија (www.rastko.rs)
