Жозеф Луј Ге-Лисак

С Википедије, слободне енциклопедије
Жозеф Луј Геј-Лисак
Жозеф Луј Геј-Лисак
Лични подаци
Датум рођења(1778-12-06)6. децембар 1778.
Место рођењаСен Леонар де Нобла, Француска
Датум смрти9. мај 1850.(1850-05-09) (71 год.)
Место смртиПариз, Француска
ОбразовањеПолитехничка школа

Жозеф Луј Ге-Лисак[1] (франц. Joseph Louis Gay-Lussac;[2] 6. децембар 17789. мај 1850) био је француски хемичар и физичар. Познат је по закону везаном за гасове,[3][4][5][6][7] као и по својим делима на смешама алкохола и воде, што је довело до Ге-Лисаковог степена[8][9][10] који се користи за мерење алкохолних пића у многим земљама.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ге-Лисак и Био се пењу у балону на врућ ваздух,[11] 1804. Илустрација са краја 19. века

Ге-Лисак је рођен у селу Сен Леонар де Нобла у департману Горња Вијена. Жозефов отац, Антони Ге, син лекара, био је адвокат и тужилац и радио је као судија у Ноблат Бриџу.[12] Отац два сине и три ћерке, он је поседовао знатан део села Лисак и обично је додавао име насеља свом имену, као што је то био обичај у Старом поретку. При крају 1803, отац и син су коначно прихватили име Ге-Лисак.[13] Током револуције, по основу Закона о сумњивима,[14][15][16][17] његов отац, бивши краљевски адвокат, био је притвору у Сен Леонару од 1793 до 1794.

На почетку се школовао код куће, а 1794. године послат је у Париз да се спреми за Политехничку школу,[18][19] пошто је његов отац ухапшен. Крајем 1797. године примљен је у Политехничку школу, три године касније пребацио се у Националну школу за мостове и путеве, а недуго касније постављен је за асистента Клода Луја Бертолеа. Године 1802,[20][21] постављен је за демонстратора Фуркроја у Политехничкој школи, где је касније (1809) постао професор хемије. Од 1808. до 1832. године био је професор физике на Сорбони, место које је напустио да би постао шеф катедре за хемију у ботаничкој башти Jardin des Plantes. Године 1831, изабран је за да представља Горњу Вијену у доњем дому Парламента, а 1839. године постао је пер.

Године 1809, Ге-Лисак се оженио са Жаневјев-Мари-Жозеф Рожо. Први пут ју је упознао док је радила као помоћница у продавници рубља где је кришом учила из уџбеника за хемију. Био је отац петоро деце, од којих је најстарији (Жил) постао асистент Јустуса Либига у Гисену. Неке Жилове публикација су погрешно приписане Жозефу, јер имају исте иницијале (Ж. Ге-Лисак).

Достигнућа[уреди | уреди извор]

  • 1802, Ге-Лисак је формулисао закон по којем се гас шири линеарно са констатним притиском и порастом температуре.
  • 1804, успео се са Жан Батистом Биоом[22][23] у балону на врућ ваздух до висине од 6,4 km током раних проучавања Земљине атмосфере. Желео је да сакупи узорке ваздуха са разних висина како би забележио разлике у температурама и влажностима.
  • 1805, заједно са својим пријатељем и научним сарадником, Александром фон Хумболтом, открио је да се основни састав атмосфере не мења са смањењем пристиска (повећавањем надморске висине). Такође су открили да се вода формира од два дела водоника и једног дела кисеоника (запремински).
  • 1808, био је један од откривача бора.
  • 1810, у сарадњи са Лујем Тенаром, открио је метод за квантитативну елементалну анализу тако што се мере количине угљене киселине и кисеоника ослобођене реакцијом са калијум хлоратом.
  • 1811, Ге-Лисак је признао јод као нови елемент и описао је његове особине.[24]
  • 1824, развио је побољшану верзију бирете која је имала држаљу са стране и сковао је термине "пипета" и „бирета“ у свом раду из 1824. године о стандардизацији раствора индига.[25]

У Паризу, улица и хотел близу Сорбоне названи су по њему, као што су и трг и улица у његовом месту рођења. Његов гроб налази се на гробљу Пер Лашез у Паризу.

Публикације[уреди | уреди извор]

  • Chemistry courses of the École Polytechnique, Vol.1&2
  • Lessons of Physics, Faculty of Sciences in Paris, (November 6, 1827, March 18, 1828)
  • Gay-Lussac, L. J.; von Humboldt, A. (1805). „Expérience sur les moyens oediométriques et sur la proportion des principes constituents de l'atmosphère”. Journal de Physique. 60. 
  • Gay-Lussac's article (1809) "On the combination of gaseous substances", online and analyzed on BibNum Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2019) (for English, click 'à télécharger').

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Definition of Gay-Lussac | Collins English Dictionary
  2. ^ "Gay-Lussac". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  3. ^ Gay-Lussac (1809) "Mémoire sur la combinaison des substances gazeuses, les unes avec les autres" (Memoir on the combination of gaseous substances with each other), Mémoires de la Société d'Arcueil 2: 207–234. Available in English at: Le Moyne College.
  4. ^ „Joseph-Louis Gay-Lussac”. chemistryexplained.com. 
  5. ^ Hartley Harold (1966). „Stanislao Cannizzaro, F.R.S. (1826–1910) and the First International Chemical Conference at Karlsruhe”. Notes and Records of the Royal Society of London. 21 (1): 56—63. S2CID 58453894. doi:10.1098/rsnr.1966.0006. 
  6. ^ "Sur la combinaison des substances gazeuses, les unes avec les autres," Mémoires de physique et de chimie de la Société d’Arcueil, vol. 2 (1809), 207-34.
  7. ^ "Sur la dilatation des gaz," Annales de chimie, 43 (1802), 137-75.
  8. ^ „Lafayette Brewing Co.”. www.lafayettebrewingco.com. Архивирано из оригинала 2012-02-19. г. Приступљено 2012-02-04. 
  9. ^ „Glossary of whisky and distillation”. www.celtic-whisky.com. Архивирано из оригинала 2012-02-12. г. Приступљено 2012-02-04. 
  10. ^ „English Ales Brewery Monterey British Brewing Glossary”. www.englishalesbrewery.com. Архивирано из оригинала 2012-02-19. г. Приступљено 2012-02-04. 
  11. ^ Ministere du Commerce de L'Industrie des Postes et des Telegraphes (1902). Exposition Universelle Internationale de 1900 a Paris. Concours Internationaux D'Exercices Physiques et de Sports. Rapports Publies Sous La Direction de M. D. Merillon. Paris: Imprimerie Nationale. стр. 178, 250—275. 
  12. ^ Biographical Dictionary Ancient and Modern, Volume 16, Michaud
  13. ^ Biographical sketch by Gay de Vernon
  14. ^ „Reign of Terror”. Encyclopædia Britannica (2015). Приступљено 19. 4. 2017. 
  15. ^ Jean Tulard, Jean-François Fayard, & Alfred Fierro, Histoire et Dictionnaire de la Révolution française, Éd. Bouquins-Robert Laffont, 1997, ISBN 978-2-221-04588-6
  16. ^ „Université Lille III, Chronologie de la vie de Merlin de Douai (1754–1838)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2012. 
  17. ^ University of Chicago, Souvenirs de la Marquise de Créquy, vol. 8, ch. 5
  18. ^ „Arrêté du 25 février 2021 fixant la liste des écoles accréditées à délivrer un titre d'ingénieur diplômé - Légifrance”. archive.wikiwix.com. Приступљено 2022-05-29. 
  19. ^ „École Polytechnique – History and heritage”. École Polytechnique. Приступљено 2. 11. 2013. 
  20. ^ „December 6: Joseph Louis Gay-Lussac”. Freethought Almanac. Приступљено 4. 02. 2016. 
  21. ^ Chopra, Ramesh (2005). Academic Dictionary Of Philosophy. Gyan Books. стр. 143. ISBN 978-81-8205-224-6. . Познати француски хемичар. Он је био један од највећих хемичара у Европи у то време. Направио је бројна открића у науци, и чак га је обновљена краљевска породица учинила француским племићем, иако је политички радио са антиклерикацима. Био је блиско повезан са Арагом и у једнакој мери наклоњен атеизму.
  22. ^ C D Waterston; A Macmillan Shearer (јул 2006). Former Fellows of The Royal Society of Edinburgh, 1783–2002: Part 1 (A–J) (PDF). Royal Society of Edinburgh. ISBN 090219884X. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 1. 2013. г. Приступљено 18. 9. 2015. 
  23. ^ Appletons' annual cyclopaedia and register of important events of the year: 1862. New York: D. Appleton & Company. 1863. стр. 683. 
  24. ^ Ede 2006, стр. 133.
  25. ^ Rosenfeld 1999, стр. 72–75.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]