Пређи на садржај

Жозе Алтафини

С Википедије, слободне енциклопедије
Жозе Алтафини
Алтафини 1974.
Лични подаци
Пуно име Жозе Жоао Алтафини
Надимак Мацола
Датум рођења(1938-07-24)24. јул 1938.(88 год.)
Место рођења Пирасикаба, Бразил
Позиција напад
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1956–1958
1958–1965
1965–1972
1972–1976
1976
1976–1979
1979–1980
Палмеирас
Милан
Наполи
Јувентус
Торонто Италија
Кјасо
Мендризи
114
205
180
74

60
20
89
120
71
25

18
11
Репрезентативна каријера
1957–1958
1961–1962
Бразил Бразил
Италија Италија
8
6
4
5

Жозе Жоао Алтафини (итал. José João Altafini; Пирасикаба, 24. јул 1938), познат по надимку Мацола (итал. Mazzola), је бивши италијанскобразилски фудбалер, који је играо на позицији нападача.[1] Један од најпознатијих ориундоса, односно људи из Јужне Америке који су имали италијанске корене и, након што су се преселили у Италију, добили држављанство ове земље.

Пре свега, познат је по својим наступима за клубове Милан, Јувентус и Наполи, као и за репрезентације Бразила и Италије.

Четвороструки шампион Италије. Победник Купа европских шампиона. Као део репрезентације, био светски шампион 1958. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Дебитовао је 1954. године, играјући за клуб „15. новембар − XV новембар“, у којем је провео две сезоне наступајући у 30 првенствених утакмица.

Током периода од 1956. до 1958. бранио је боје клуба Палмеирас.[2]

Својим играма за Палмеирас, привукао је пажњу стручног штаба Милана, коме се придружио 1958. године. За „росонере“ је играо наредних седам сезона у играчкој каријери. Већину времена проведеног у Милану био је стандардни првотимац у нападачкој линији тима. У тиму „Милана“ био је један од најбољих стрелаца тима, са просечним учинком од 0,59 голова по првенственој утакмици. Освојио је два првенства Италије и једну титулу првака Европе.[3]

Године 1965. потписао је уговор са клубом Наполи, у којем је провео наредних седам година своје играчке каријере. Док је играо за Наполи, углавном је био стандардни првотимац. Био је међу најбољим стрелцима, постижући просечно барем један гол у свакој трећој утакмици првенства.

Касније, од 1972. до 1979. године, играо је за Јувентус и Кјасо. Као део екипе Јувентуса, два пута је освојио италијанско првенство.[4]

Професионалну играчку каријеру завршио је у нижелигашком клубу Швајцарске, Мендризију, за који је играо током сезоне 1979/80.[5]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Године 1957. дебитовао је у званичним утакмицама за репрезентацију Бразила. Током каријере у националном тиму, која је трајала само две године, одиграо је 14 утакмица за државни тим, постигавши 9 голова, и био је учесник Светског првенства 1958. у Шведској, освојивши титулу светског шампиона те године.

Већ као део репрезентације Италије учествовао је на Светском првенству 1962. у Чилеу, где су његови бивши саиграчи, Бразилци, поново славили победу.[6]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Индивидуални

[уреди | уреди извор]
  • Најбољи стрелац Серије А (22 голова): 1962
  • Најбољи стрелац Купа европских шампиона (14 голова, рекорд): 1963.
  • Најбољи стрелац Купа Италије: 1961.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Carlisle, Jeff (28. 2. 2009). Soccer's Most Wanted™ II: The Top 10 Book of More Glorious Goals, Superb Saves, and Fantastic Free-Kicks. Potomac Books, Inc.. стр. 185—. ISBN 9781597976589. Приступљено 27. 11. 2012. 
  2. ^ „os vinte maiores artilheiros do palmeiras”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2014. 
  3. ^ „A.C. Milan Hall of Fame: Josè Altafini”. A.C. Milan. Приступљено 28. 12. 2014. 
  4. ^ Stefano Bedeschi. „Gli eroi in bianconero: Josè ALTAFINI” (на језику: италијански). TuttoJuve. Архивирано из оригинала 25. 01. 2025. г. Приступљено 28. 12. 2014. 
  5. ^ „José Altafini: Italy-Brazil”. Приступљено 28. 12. 2014. 
  6. ^ „José Altafini”. EU Football. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]