Жорж Скригин

Из Википедије, слободне енциклопедије
ЖОРЖ СКРИГИН
Skrigin Autoportret.jpg
Жорж Скригин, Аутопортрет, 1943. година
Датум рођења (1910-08-04)4. август 1910.
Место рођења Одеса
 Руско царство
Датум смрти 30. октобар 1997.(1997-10-30) (87 год.)
Место смрти Београд, Србија
Савезна Република Југославија СР Југославија
Супруга Олга Скригин
Професија филмски режисер и сценариста,
уметнички фотограф
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Одликовања
Партизанска споменица 1941.
Жорж Скригин, Лирски пејзаж (пролеће), 1938.
На прослави Битке на Сутјесци, 1958.

Георгије-Жорж Владимирович Скригин (Одеса, 4. август 1910Београд, Србија, 30. октобар 1997), учесник Народноослободилачке борбе, филмски режисер, сценариста и фотограф-уметник.

Биографија[уреди]

Рођен је 4. августа 1910. године у Одеси, у данашњој Украјини. Неколико година након Октобарске револуције, 1922. са родитељима се доселио у Србију. Руску школу је похађао у Белој Цркви, а гимназију и Високу балетску школу је завршио у Загребу. Године 1930. је ступио у Хрватско народно казалиште у Загребу, као балетски играч. Фотографијом се бавио аматерски, од 1935. године.

Године 1941. је отишао у партизане, где је био члан Казалишта народног ослобођења при Врховном штабу НОВ и ПОЈ. После завршетка рата, доселио се у Београд, а од 1947. до 1967. бавио се професионално филмом, најпре као сниматељ и сценариста документарних филмова, затим као редитељ играних. Аутор је 22 филма, од чега осам играних. Био је и генерални директор Савеза филмских радника Југославије.

До почетка Другог светског рата, добио је многобројне награде за фотографије (Њујорк, Сан Франциско, Лондон, Буенос Ајрес, Торино и др). У послератном раздобљу се мало бавио изложбеном фотографијом. Награду АВНОЈ-а добио је за укупан уметнички рад, фотографски; награду Фото-савеза Југославије за животно дело; Пулску арену за животно дело, и др. Први је носилац звања Мајстор фотографије у Србији (1951). Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

Умро је 30. октобра 1997. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Фотографски рад[уреди]

Од 1936. године је био члан Фото клуба Загреб.[1] У предратном раздобљу предмет његовог занимања су портрети, предели и акт фотографије. Био је врло активан на изложбама, нарочито иностраним, па је убрзо, 1937. године проглашен за мајстора фотографије и првака у уметничкој фотографији.

У току Народноослободилачког рата, остварио изванредан циклус од око 500 фотографија - снимао је збегове, децу, рањенике, портрете, офанзиве, конгресе. Већ у том раздобљу биле су интернационално познате две његове фотографије: портрет Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита (објавен на немачкој потерници и у немачком војном часопису „Сигнал“) и „Мајка Кнежпољка“. Године 1968. објавио је илустровану монографију са уметничким фотографијама из Народноослободилачке борбе под називом „Рат и позорница“.

Фотографије је самостално излагао у Загребу, Будимпешти (1939) и Торину (1940), а после рата у Београду (1951, 1983, 1995), и Паризу (1986).

Филмографија[уреди]

Редитељ[уреди]

1940 1950 1960 1970 Укупно
Дугометражни филм 0 4 4 0 8
Документарни филм 1 0 1 1 3
Кратки документарни филм 4 4 0 0 8
Укупно 5 8 5 1 19


Филмови које је режирао Жорж Скригин
Год. Назив Жанр Награда
1940.-те_
1947. Блед — Варна (Кратки документарни филм)
1947. Трагом IV и V офанзиве (Документарни филм)
1948. Празник радног народа (Кратки документарни филм)
1948. Македонија (Кратки документарни филм)
1949. Пети конгрес комунистичке партије Југославије (Кратки документарни филм)
1950.-те
1950. Братска помоћ (Кратки документарни филм)
1952. Долином Мораве (Кратки документарни филм)
1953. Ревија југословенских игара (Кратки документарни филм)
1953. Борац и градитељ (Кратки документарни филм)
1955. Њих двојица
1956. Потрага
1957. Крвава кошуљa
1958. Госпођа министарка
1960.-те
1960. Друг председник центарфор
1961. Велика турнеја
1962. Мачак под шљемом
1965. Тито — записи филмског сниматељa (Документарни филм)
1967. Кораци кроз магле
1970.-те
1971. Тито — Записи филмског сниматељa ) (Документарни филм

Сценариста[уреди]

1940 1950 1960 1970 Укупно
Документарни филм 0 0 2 1 3
Кратки документарни филм 2 3 0 0 5
Укупно 2 3 2 1 8
Филмографија
Год. Назив Улога
1940.-те_
1948. Празник радног народа (Кратки документарни филм) /
1949. Пети конгрес комунистичке партије Југославије(Кратки документарни филм)
1950.-те
1952. Долином Мораве (Кратки документарни филм) /
1953. Ревија југословенских игара (Кратки документарни филм) /
1953. Борац и градитељ (Кратки документарни филм) /
1960.-те
1965. Тито — записи филмског сниматељa (Документарни филм) /
1967. На парчету земљe /
1970.-те
1971. Тито — Записи филмског сниматељa (Документарни филм) /

Сниматељ[уреди]

1940
Дугометражни филм 1
Кратки документарни филм 1
Укупно 2
Филмографија
Год. Назив Улога
1940.-те_
1947. Славица /
1947. Блед — Варна (Кратки документарни филм) /

Оцена дела[уреди]

„Сам Скригин је оценио да је димензију аутентичности достигао у уметничкој фотографији, а не на филму. Његове уметничке фотографије, предратне и ратне, зраче снагом незаобилазних историјских докумената и несумњивим уметничким духом. Спонтано и рафиновано, уз помоћ суптилно употребљене светлости, користећи час драматику, а час лирску осећајност, дочарао је психолошка и емоционална стања својих јунака (У ковачници, 1935, Далматинац, 1940, Рањеници, 1943, Мајка Кнежпољка, 1944. и др).“

Референце[уреди]

  1. "Чланови Фотоклуба Загреб, 1931-77", у: Загребачка фотографија, Загреб, Фотоклуб Загреб, 1978.

Литература[уреди]

  • 1. sveslovenska izložba umjetničke fotografije u Zagrebu (katalog), 1935;
  • Mladen Grčević, "Počeci amaterske umjetničke fotografije u Zagrebu". Zagrebačka fotografija, Zagreb, 1978, pp. 21–22;
  • Мило Глигоријевић, „Мајсторова исповест“, Уметност, бр. 67, 1980, стр. 23-32;
  • Руси без Русије, српски Руси (рад групе аутора). – Београд: Дунај, 1994.
  • Горан Малић, "(Жорж Скригин) Мајстор простора и светлости“, Политика, 8. новембар 1997, стр. 29;
  • Г. Малић, „Допринос руских фотографа српској култури у XIX и XX веку“. Годишњак града Београда. – Књ. LI, стр. 287-314.
  • Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.

Спољашње везе[уреди]