Жрновница (Сплит)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Жрновница (насеље))
За остале употребе, погледајте страницу Жрновница.
Жрновница

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Област Далмација
Жупанија Сплитско-далматинска
Град Сплит
Становништво
Становништво (2011) 3.222
Положај
Координате 43°31′16″N 16°33′28″E / 43.52119983903118, 16.557865597394602
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 68 m
Жрновница на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Жрновница
Жрновница на мапи Хрватске
Жрновница на мапи Сплитско-далматинске жупаније
{{{alt}}}
Жрновница
Жрновница на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број 21251 Жрновница
Позивни број +385 21


Координате: 43° 31′ 16" СГШ, 16° 33′ 28" ИГД
Жрновница је насељено место у саставу града Сплита, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географски положај[уреди]

Налази се источно/североисточно од Сплита, у пролазу подно Мосора, са његове јужне стране и са западне/северне стране брда Перуна, уз истоимену реку.

Место је добило име по млиновима.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Сплит.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Жрновница је имала 3.222 становника.

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
569 634 706 804 1.028 1.153 1.254 1.505 1.350 1.025 1.037 1.785 1.967 2.274 2.524 3.222

Напомена: Исказује се као самостално насеље од 1981. настало издвајањем дела насеља Сплит. До 1948. исказивано као самостално насеље, а од 1953. до 1971. као део насеља Сплит. У 1991. повећано за део подручја насеља Горње Ситно, а истовремено смањено за део подручја насеља који је припојен насељу Срињине. Од 1857. до 1931. садржи део података за насеље Сплит.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Жрновница је имало 2.274 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
2,073 91,16%
Срби
  
56 2,46%
Југословени
  
24 1,05%
Муслимани
  
12 0,52%
Албанци
  
7 0,30%
Словенци
  
7 0,30%
Македонци
  
5 0,21%
Црногорци
  
5 0,21%
Немци
  
2 0,08%
Словаци
  
1 0,04%
Чеси
  
1 0,04%
остали
  
2 0,08%
неопредељени
  
32 1,40%
регион. опр.
  
14 0,61%
непознато
  
33 1,45%
укупно: 2.274

Култура[уреди]

Римокатоличка црква "Св. Миховила" на Грачићу, према научним проценама, датира из 13. века.

Презимена[уреди]

Од постанка Жрновнице, у њој су забележена и ова презимена: Бошковић, Михановић, Амижић, Марин, Палаверса, Аљиновић.

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]