Жупанија Берег (бивша)
| Берег (бивша жупанија) | |
|---|---|
| 13. век—1945. | |
| Главни град | Мункач; Берегсас (1867-1920); Тарпа (1920-1923) |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Површина | 3.786 км2 |
| Становништво | 236.611(1910) 45,7% рутени, 44,7% мађари, 8,9% немци |
| Догађаји | |
| Статус | бивша жупанија, данас део
Украјина (459 km2) |
| Историја | |
• Успостављено | 13. век |
• Основана | 13. век |
| 4. јун 1920. | |
• Припаја се округу Сатмар-Угоча-Берег | 1923. |
| 2. новембар 1938. | |
| 30. август 1940. | |
• Укинуто | 1945. |
Жупанија Берег (лат. Comitatus Bereghiensis, мађ. Bereg vármegye, укр. Береґ комітат, слч. Berežská župa, нем. Komitat Berg) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Територија ове бивше жупаније се сада углавном налази у западној Украјини, а мањи део у североисточној Мађарској. Главни град округа био је Берегсас (Берегове на украјинском, Берехово на русинском, Бергсас (Bergsaß) на немачком, Берегово на руском).
Географија
[уреди | уреди извор]
Жупанија Берег се граничила са аустријском крунским земљом Галицијом (сада у Пољској и Украјини) и тадажњим мађарским жупанијама Марамарош, Угоча, Саболч и Унг. Жупанија се налазила између Карпата на северу и реке Тисе на југу. Њена површина је 1910. године износила 3.788 km².
На основу општинског закона, Берегска жупанија је од 1871. до 1918. године имала два града са редовним већима, Берегсас и Мункач. Између 1938. и 1944. године, ова два града су такође била у жупанији, али су у то време, према измењеном законодавству, имали ранг жупанијских градова.
Историја
[уреди | уреди извор]Берег је једна од најстаријих жупанија у Мађарској. Године 1920, Тријанонски споразум је већи део територије доделио Чехословачкој. Југозападни део је остао у Мађарској, а жупанија Сатмар-Угоча-Берег је створена 1923. године.
Након Прве бечке арбитраже, жупанија Сатмар је поново створена, чиме је створена жупанија Берег-Угоча са Берегасом као главним градом. Године 1939, након распада Чехословачке, цела жупанија је окупирана и анектирана од стране Мађарске, међутим, поново враћене територије бивше жупаније остале су одвојене као административни огранци Берега.
Након Друге бечке арбитраже, жупанија је поново створена.
После Другог светског рата, већи део територије жупаније Берег постао је део Совјетског Савеза, Украјинске ССР, Закарпатске области. Остатак је спојен са новоформираном жупанијом Сатмар-Берег. Године 1950. постао је део жупаније Саболч-Сатмар, који је 1990. преименован у Саболч-Сатмар-Берег.
Од 1991. године, када се Совјетски Савез распао, Закарпатска област је део Украјине.
Кроз столећа постојања жупанија Бекеш је прво била жупанија Краљевине Угарске, (13. век-1544), жупанија Источне Угарске (1544-1570), жупанија Краљевине Угарске (1570-1621), жупанија Кнежевине Трансилванија (1621-1629), жупанија Краљевине Угарске (1629-1645), жупанија Кнежевине Трансилваније (1645-1648), жупанија Краљевине Мађарске (1648-1923, 1940-1945).
Демографија
[уреди | уреди извор]
| Попис | Укупно | мађарски | немачки | рутенски | словачки | румунски | Друго или непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857.[1] | 128.988 | 60.096 (46,59%) | 1.329 (30,37%) | 67.563 (52,38%) | ? (%) | ||
| 1880. | 153.377 | 64.880 (42,30%) | 8.719 (5,68%) | 73.797 (48,11%) | 931 (0,61%) | 122 (0,08%) | 4.928 (3,21%)[б] |
| 1900.[2] | 208.589 | 93.198 (44,7%) | 18.639 (8,9%) | 95.308 (45,7%) | 991 (0,5%) | 72 (0,0%) | 381 (0,2%) |
| 1910.[3] | 236.611 | 113.090 (47,8%) | 20.722 (8,8%) | 100.918 (42,6%) | 1.288 (0,72%) | 215 (0,1%) | 543 (0,2%) |
- По попису из 1910. године било је 12. особа којима је српски језик био матерњи и 54. особе којима је хрватски језик био матерњи.
| Попис | Укупно | гркокатолици | калвинисти | јевреји | римокатолици | лутерани | гркокатолици | унитаристи | Друго или непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | |||||||||
| 1880. | |||||||||
| 1900.[4] | 208.589 | 103.261 (49.5%) | 56.289 (27,0%) | 29.052 (13,9%) | 19.128 (9,2%) | 780 (0,4%) | 44 (0,0%) | 26 (0,0%) | 9 (0,0%) |
| 1910.[5] | 236.611 | 117.435 (49,7%) | 61.106 (25,9%) | 33.660 (14,2%) | 23.003 (9,7%) | 992 (0,2%) | 349 (0,1%) | 13 (0,0%) | 53 (0,0%) |
Окрузи
[уреди | уреди извор]Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:
| Округ (járás) | |
|---|---|
| Окрузи | Седишта |
| Алшоверецке | мађ: Alsóverecke, (укр: Нижні Ворота, русин: Нижні Верецкы) |
| Фелвидек | мађ: Ilosva, (укр: Іршава, русин: Иршава) |
| Латорца | мађ: Oroszvég, (укр: Росвегове, русин: Росвегово део Мукачева) |
| Мезекасоњ | мађ: Mezőkaszony, (укр: Косонь, русин: Косон') |
| Мункач | мађ: Munkács, (укр: Мукачево, русин: Мукачово) |
| Сољва | мађ: Szolyva, (укр: Свалява, русин: Свалява) |
| Тисахат | мађ: Beregszász, (укр: Берегове, русин: Берегово) |
| Настањени окрузи (rendezett tanácsú városok) | |
| мађ: Beregszász, (укр: Берегове, русин: Берегово) | |
| мађ: Munkács, (укр: Мукачево, русин: Мукачово) | |
Сви поменути градови се сада налазе у Украјини.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Замак у Мукачеву.
-
Реконструкција берешке куће
Белешке
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Fényes Elek:A magyar birodalom nemzetiségei és ezek száma vármegyék és járások szerint (Pest, 1867)
- ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-06-24.
- ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-06-24.
- ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-06-24.
- ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-06-24.
Литература
[уреди | уреди извор]- Révai Nagy Lexikona, Band 3
- István Diós; et al. (1993), „Bereg vármegye”, Magyar katolikus lexikon (на језику: немачки), Budapest: Szent István Társulat, 1
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Попис из 1880. године
- Eintrag zum Komitat in Meyers Konversationslexikon von 1888
- „Bereg”. Палашов велики лексикон (на језику: мађарски).