Пређи на садржај

Жупанија Естергом (бивша)

Координате: 47° 47′ 28″ N 18° 44′ 21″ E / 47.79111° С; 18.73917° И / 47.79111; 18.73917
С Википедије, слободне енциклопедије
Естергом (бивша жупанија)
Жупанија Естергом
Comitatus Strigoniensis  (латински)
Esztergom vármegye  (мађарски)
Komitat Gran  (немачки)
Ostrihomská župa  (словачки)
10. век—1949.

Главни градЕстергом
ЗемљаКраљевина Угарска
Површина1.076 км2
Становништво90.800 (1910)
мађари 81%,
немци 11%,
словаци 8%
Догађаји
Статусбивша жупанија, данас део

Словачке
(544 km2)

Мађарске
(532 km2)
Историја 
• Успостављено
10. век
• Основана
10. век
1543.
• рекреирана
1690.
• Спојено у округ Естергом-Комаром
1786. 1945.
• Рекреирана Постала део Словачке
1790. 1993.
4. јун 1920.
• Спојено у округ Естергом-Комаром
1923.
2. новембра 1938.
• Спојено у округ Естергом-Комаром
1945.
• Укинуто
1949.

Жупанија Естергом (лат. Comitatus Strigoniensis, мађ. Esztergom vármegye, нем. Komitat Gran, слч. Ostrihomská župa) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Територија бивше жупаније се простирала са обе стране реке Дунав. Њена територија је сада подељена између Мађарске и Словачке. Територија северно од Дунава је део Словачке, док је територија јужно од Дунава део Мађарске.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]
Мапа жупаније Естергом у Краљевини Угарској (1891)
Мапа Естергома, 1891.

Естергомска жупанија се граничила са жупанијама Барш, Хонт, Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун и Комаром. Њена територија обухватала је појас од 15 км западно од доњег тока реке Гарам[2]. и настављала се око 10 км јужно од Дунава. Њена површина је 1910. године износила 1076 km2.

Седиште

[уреди | уреди извор]

Главни град жупане био је замак Естергом и град Естергом, затим од 1543. године па надаље, када је територија постала део Османског царства, званичници жупаније су избегли у Нађсомбат и Ершекујвар,[3] при чему је овај други функционисао као седиште (нпр. 1605–1663) и коначно од 1714. године управа је враћено претходно стање.[4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Кроз столећа постојања жупанија Естергом је била део Краљевине Угарске са прекидима (10. век — 1543, 1690 — 1786, 1790 — 1923, 1938 — 1945.)

Претходник жупаније постојао је већ у 9. веку, када је Остергом (словачки: Ostrihom) био један од најважнијих замкова Велике Моравске. Остергомска жупанија као комитас настала је крајем 10. века као један од првих комитаса Краљевине Угарске. Жупанија је имала посебан статус по томе што су од 1270. године остергомски надбискупи били и истовремено њени поглавари .

Након револуција 1848. године у Аустријском царству, Мађарска је дошла под војну управу и била је подељена на пет војних округа. Године 1850. жупаније Комаром и Естергом су подељене дуж Дунава: подручја северно од реке (заједно са малим делом жупаније Ђер на северној обали и предграђем Сењ (Szőny), Комаром, на јужној обали), укључујући естергомски Мужла Штулбезирк („седиште округа“), спојена су у нову жупанију Комаром (под немачким називом Коморн) којом је управљао Војни округ Пресбург. Јужни делови традиционалних жупанија Комаром и Естергом (велики (Естергом) земља- и Штатбезирк и комаромски Коч и Дотис Штулбезирк) спојени су у нову жупанију велики (Естергом) којом је управљао Војни округ Пешта-Офен.[5][6] Окрузи су распуштени, а традиционалне жупаније враћене 1860. године.

До касног 19. века подручје Лабатлана и Писке (сада спојено са Лабатланом) било је енклава која је припадала округу Комаром унутар округа Естергом.

Након Првог светског рата, део жупаније Естергом северно од Дунава постао је део новоформиране Чехословачке, што су државе признале 1920. године Тријанонским споразумом. Јужни део је остао у Мађарској и спојио се са јужним делом жупаније Комаром да би формирао жупанију Комаром-Естергом 1923. године.

Пратећи одредбе Прве бечке арбитраже, чехословачки део је поново постао део Мађарске у новембру 1938. године. Стара жупанија Естергом је поново створена. Након Другог светског рата, границе Тријанонског споразума су поново успостављене и поново је створена жупанија Комаром-Естергом. Године 1950. преименована је у жупанију Комаром и добила је неке додатне територије. Ова жупанија је на крају поново преименована у жупанију Комаром-Естергом 1990. године. Део жупаније северно од реке Дунав сада је у Словачкој и део је њитранског краја.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године (видети легенду у опису)
Становништво по матерњем језику[а]
Попис Укупно мађарски немачки словачки Друго или непознато
1881.[7] 72.166
1891.[8] 78.378 62.505 (79,7%) 8.941 (11,4%) 6.432 (8,2%) 500 (0,63%)
1900.[9] 87.651 69.429 (79,2%) 9.995 (11,4%) 7.491 (8,6%) 736 (0,84%)
1910.[10][3] 90.817 73.418 (80,84%) 9.455 (10,41%) 7.520 (8,28%) 424 (0,46%)

Према попису за 1900. годину, поред наведених било је још хрвата 61. (0,1%), срба 15 (0,0%), румуна 7 (0,0%) и русина 1 (0,0%)

Становништво по религији[б]
Попис Укупно римолатолици калвинистисти јевреји лутерани гркокатолици православни унитаријанисти евангелисти Друго или непознато
1880. 72.166
1890. 78.378 65.677 (83,79%) 2.939 (3,75%) 588 (0,75%) 9.174 (1,70%)
1900. 87.651 74.017 (84,4%) 9.829 (11,2%) 2.974 (3,4%) 733 (0,8%) 54 (0,1%) 33 (0,1%) 6 (0,0%) 5 (0,0%)
1910. 90.817
Према попису из 1900. године био је
  • интелектуалаца 2.291 (од којих 653 зарађују, остали су издржавана лица),
  • примарна производња 48.020 (од којих 20.096 зарађују),
  • рударство и индустрија 18.925 (од којих 7.322 зарађују),
  • сезонски радници 1.414 (од којих 766 зарађују),
  • надничари 5.773 (од којих 3.326 зарађују).

Окрузи

[уреди | уреди извор]
Локације округа на мапи жупаније Бекеш

Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:

Округ (járás)
Окрузи Седишта
  Естергом Естергом
  Паркањ Muzsla (сада Мужла) до 1908, после Паркањ (сада Штурово)
  !colspan=2|Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok)
Естергом

Штурово и Мужла су данас у Словачкој.

Гравура

[уреди | уреди извор]
Гравура мајстора Хофнагела из Естергома 1595. Горе лево: Грб Тамаша Бакоча, надбискупа Естергома. Десно: Грб Ђерђа Сатмарија надбискупа Естергома[11] címere

Белешке

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Приказане су само језичке заједнице > 1%.
  2. ^ Приказане су само верске заједнице > 1%.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мађарска католичка енциклопедија (језик: мађарски)
  2. ^ Малый энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона. — 2-е изд., вновь перераб. и значит. доп. — Т. 1—2. — СПб., 1907—1909.
  3. ^ а б Žudel, Juraj. Stolice na Slovensku. 1. Bratislava: Vydavateľstvo Obzor date = 1984. стр. 105—109. 
  4. ^ Žudel, Juraj (1984). Stolice na Slovensku. Bratislava: Obzor. стр. 105—109. 
  5. ^ Gesetz vom 13. September 1850, RGBl. 346/1850: „Verordnung des Ministeriums des Inneren vom 13. September 1850 wodurch in Gemäßheit der Allerhöchsten Entschließung vom 8. September 1850 nachstehende Bestimmungen über die Einrichtung der politischen Verwaltungsbehörden im Königreiche Ungarn erlassen und zur allgemeinen Kenntniß gebracht werden”. Reichs-Gesetz-Blatt für das Kaiserthum Österreich (на језику: немачки). 1850-09-13. Приступљено 2024-10-01 — преко ÖNB-ALEX - Historische Rechts- und Gesetztexte Online. 
  6. ^ Gesetz vom 6. April 1854, RGBl. 80/1854: „Verordnung der Ministerien des Inneren, der Justiz und der Finanzen vom 6. April 1854 betreffend die politische und gerichtliche Oraganisierung des Königreichs Ungarn”. Reichs-Gesetz-Blatt für das Kaiserthum Österreich (на језику: немачки). 1854-04-06. Приступљено 2024-10-01 — преко ÖNB-ALEX - Historische Rechts- und Gesetztexte Online. 
  7. ^ „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2025-11-16. 
  8. ^ „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29. 
  9. ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-12-06. 
  10. ^ 1. Az összes lélekszám, .... In: A magyar szent korona országainak 1910. évi népszámlálása. : Első rész. A népesség főbb adatai községek és népesebb puszták, telepek szerint. Budapest : Magyar Kir. Központi Statisztikai Hivatal : Athenaeum Irodalmi és Nyomdai R.-társulat, 1912. Dostupné online. S. 12 – 13.
  11. ^ Tóth-Szabó Pál 1906: Szatmári György primás (1457-1524); A kassai polgárból lett pécsi püspök: Szatmári György

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Dr. Borovszky Samu: Esztergom vármegye (Magyarország vármegyéi és városai sorozat)
  • Tóth István 1962: Szemelvények 100 esztendő politikai történetéhez. József Attila Megyei Könyvtár Jubileumi Évkönyve 1952-1961, 69-90.
  • Csonka-Magyarország közigazgatási helységnévtára (1943)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

47° 47′ 28″ N 18° 44′ 21″ E / 47.79111° С; 18.73917° И / 47.79111; 18.73917

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жупанија_Естергом_(бивша)&oldid=30537821”