Жупанија Комаром (бивша)
| Комаром (бивша жупанија) | |
|---|---|
| 11. век—1945. | |
| Главни град | Комаром |
| Званични језик(ци) | мађарски |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Површина | 2.834 км2 |
| Становништво | 201.800 (1910) мађари (86,1%), немци (7,3%), словаци (6,1%) |
| Догађаји | |
| Статус | бивша жупанија, данас део
Мађарске (1,392 km2) |
| Историја | |
• Успостављено | 11. век |
• Основана | 11. век |
• Спојено у жупанију Естергом-Комаром | 1786. |
• Жупанија обновљена | 1790. |
| 4. јун 1920. | |
• Припојена новоствореној жупанији Комаром-Естергом | 1923. |
| 2. новембра 1938. | |
• Припојена поновоствореној жупанији Комаром-Естергом | 1945. |
• Укинуто | 1945. |
Жупанија Комаром (лат. Comitatus Comaromiensis, мађ. Komárom vármegye, слч. Komárňanská župa, нем. Komitat Komorn) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Жупанија се историјски простирала са обе стране реке Дунав. Данас је територија северно од Дунава део Словачке, док је територија јужно од Дунава део Мађарске.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]
Жупанија Комаром се граничио са окрузима Ђер, Пожоњ, Њитра, Барш, Естергом, Пешт-Пилиш-Шолт-Кишкун, Фејер и Веспрем. Кроз жупанију су текле реке Дунав, Ваг и Њитра. Жупанија је обухватала и источни део житног острва између Дунава и малог Дунава (словачки Žitný ostrov, мађарски: Csallóköz). Површина жупаније је 1910. године износила 2.834 km2 (1.094 sq mi).[1]
Седишта
[уреди | уреди извор]Седиште или главни град жупаније био је замак Комаром, а касније град Комаром (град је био подељен на Комаром-Комарно).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Кроз столећа постојања жупанија Комаром је прво била део Краљевине Угарске (11. век —- 1786, 1790 — 1923, 1938 — 1945.)
Комаромска жупанија је настала у 11. веку као један од првих комитата Краљевине Угарске. Жупанија је захватал површину радијуса од 20 km ококине Комарома.[1]
Након револуција 1848. године у Аустријском царству,[2] Мађарска је дошла под војну управу и била је подељена на пет војних округа. Године 1850. жупаније Комаром и Естергом су подељене дуж Дунава: подручја северно од реке, Комаромски Коморски (Комаромски) Земљани и Градски окрузи (земљани и градски окрузи, укључујући предграђе Сењ Комаром на јужној обали) и Пербете Штулбезирк („седиште округа“). Естергомски Мужла Штулбезирк и мали део ђерске жупаније на северној обали, спојени су у нови Комаромски жупанију (под немачким називом Коморн) којом је управљао Војни округ Пресбург. Јужни делови традиционалних жупанија Комаром и Естергом, укључујући Коч и Дотис Штулбезирке у Комарому, спојени су у нову жупанију Гран (Естергом) којом је управљао Војни округ Пешта-Офен.[3][4] Окрузи су распуштени, а традиционалне жупаније враћене 1860. године.[1]
До касног 19. века подручје Лабатлана и Пишке (сада спојено са Лабатланом) било је ексклава жупаније Комаром унутар жупаније Естергом.[1]
Тријанонски споразум 1920. године доделио је део округа Комаром северно од Дунава Чехословачкој (регија Комарно). Јужни део је остао у Мађарској и спојио се са јужним делом округа Естергом, формирајући округ Комаром-Естергом 1923. године. Формирање Чехословачке, чија је граница на југу постала река Дунав, одвојило је седиште округа, Комаром, од његове јужне половине.[5]
Године 1938, чехословачки део је враћен Мађарској Првом бечком арбитражом. Жупанија Комаром је обновљена, што је обухватало, поред територије жупаније Комаром пре 1920. године, и већи део житног острва.[6] По завршетку Другог светског рата, територија жупаније је враћена у предратно стање, али је 1950. године жупанија преименован у Комаром јер је жупанија преуређена и добила је неке додатне територије. Ова жупанија је 1990. године преименована у жупанију Комаром-Естергом. Део некадашње жупаније северно од реке Дунав сада је у Словачкој, део је Њитранске области и углавном је идентична са округом Комарно.
Територија северно од Дунава је део Словачке (Њитранска област) и углавном је идентична са округом Комарно. Територија јужно од Дунава је део Мађарске. Град на северној обали је преименован у Комарно. Комарно и Комаром су данас повезани Елизабетиним мостом.
Демографија
[уреди | уреди извор]

| Попис | Укупно | мађарски | немачки | словачки | Друго или непознато |
|---|---|---|---|---|---|
| 1880.[7] | 139.899 | 123.347 (88,17%) | 11.688 (8,35%) | 10.164 (7,2%) | 5.300 (3,78%) |
| 1890. | |||||
| 1900.[8] | 180.024 | 155.850 (86,6%) | 12.439 (6,9%) | 10.012 (5,6%) | 1.723 (0,96%) |
| 1910.[9] | 201.250 | 179.515 (89,20%) | 11.249 (5,59%) | 6.923 (3,44%) | 3562 (1,77%) |
По попису за 1900. годину било је још: хрвата 144 (0,0%), срба 22 (0,0%), русина 19 (0,0%) и осталих 1.486 (0,8%)
| Попис | Укупно | римокатолици | калвинисти | јевреји | лутерани | гркокатолоци | православни | унитаристи | Друго или непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1880. | |||||||||
| 1890. | |||||||||
| 1900.[10] | 303.838 | 118.513 (65,8%) | 48.618 (27,0%) | 7.235 (4,0%) | 5.376 (3,0%) | 189 (0,1%) | 53 (0.0%) | 9 (0.0%) | 31 (0,0%) |
| 1910. |
Окрузи
[уреди | уреди извор]
Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:
| Округ (járás) | |
|---|---|
| Окрузи | Седишта |
| Чалокез | Nemesócsa (сада Земјанска Олча) |
| Гестеш | Нађигманд |
| Тата | Тата |
| Удвард | Ógyalla (сада Хурбаново) |
| Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok) | |
| Комаром, (сада подељен на Комаром у Мађарској и Комарно у Словачкој) | |
Комарно, Земјанска Олча, Двори на Житави и Хурбаново су сада у Словачкој.
Белешке
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Подаци на католичком лексикону
- ^ Sperber, Jonathan (2005). The European Revolutions, 1848–1851. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83907-5.
- ^ Gesetz vom 13. September 1850, RGBl. 346/1850: „Verordnung des Ministeriums des Inneren vom 13. September 1850 wodurch in Gemäßheit der Allerhöchsten Entschließung vom 8. September 1850 nachstehende Bestimmungen über die Einrichtung der politischen Verwaltungsbehörden im Königreiche Ungarn erlassen und zur allgemeinen Kenntniß gebracht werden”. Reichs-Gesetz-Blatt für das Kaiserthum Österreich (на језику: немачки). 1850-09-13. Приступљено 2024-10-01 — преко ÖNB-ALEX - Historische Rechts- und Gesetztexte Online.
- ^ Gesetz vom 6. April 1854, RGBl. 80/1854: „Verordnung der Ministerien des Inneren, der Justiz und der Finanzen vom 6. April 1854 betreffend die politische und gerichtliche Oraganisierung des Königreichs Ungarn”. Reichs-Gesetz-Blatt für das Kaiserthum Österreich (на језику: немачки). 1854-04-06. Приступљено 2024-10-01 — преко ÖNB-ALEX - Historische Rechts- und Gesetztexte Online.
- ^ Trianon Treaty text (енглески)
- ^ Gulyás László: Egy titkos küldetés története – Az első bécsi döntés és közvetlen előzményei. In: Nagy Magyarország, IV. évfolyam 1. szám, 2012. tavasz, ISSN 2060-985X
- ^ http://mtdaportal.extra.hu/adatbazisok.html
- ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-12-06.
- ^ „Archivovaná kópia”. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2013-08-23.
- ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 2012-12-06.
Литература
[уреди | уреди извор]- Borovszky Samu: Magyarország vármegyéi és városai. Komárom vármegye és Komárom, 1907
- Alapi Gyula (levéltáros) 1910: Komárom vármegye és az utolsó nemesi felkelés. Komárom.
- Alapy Gyula 1911: Komáromvármegye nemes családai. Komárom.
- Gáyer Gyula 1916: Komárommegye virágos növényeiről. Magyar Botanikai Lapok 15
- Alapy Gyula 1917: Komáromvármegye levéltárának középkori oklevelei. Komárom.
- Mázi Béla 1988: Dessewffy Gyula Mór naplójegyzetei az 1844. évi Komárom megyei tisztújításról. Levéltári Szemle 38/4
- Horváth István (régész) 1989: Komárom megye története a honfoglalástól 1526-ig. In: Komárom megye története I. Tatabánya, 235-243
- 2000 Olvasókönyv Esztergom és Komárom megye az 1848/49-es forradalom és szabadságharc alatt.
- Juraj Žudel 2002: Osídlenie severnej časti Komárňanskej stolice v prvej polovici 16. storočia. Zborník Filozofickej fakulty Univerzity Komenského - Historica 45, 249-255
- Vráblová, Zdenka 2003: Poľnohospodárska výroba na zičiovských panstvách v Komárňanskej stolici v 18. a na začiatku 19. storočia. Historický časopis 51/1. (Studia Historica Nitriensia XI.)
- Tomáš Sitár 2023: Osídlenie Komárňanskej stolice v stredoveku. Krná
- Bognár Péter - Schmidtmayer Richárd - Stegmayer Máté 2024: Komárom vármegye archontológiája (1713-1849). Tata
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Komárom vármegye”. A Pallas nagy lexikona (на језику: мађарски).
- Komorn. In: Мајеров конверзацијски речник. 4. издање. Том 9, Verlag des Bibliographischen Instituts, Leipzig/Vienna 1885–1892, p. 993.
- István Diós; et al. (1998), „Komárom vármegye”, Magyar katolikus lexikon (на језику: немачки), Budapest: Szent István Társulat, 4