Жупанија Марош-Торда (бивша)
| Марош-Торда (бивша жупанија) | |
|---|---|
| 1876.—1945. | |
| Главни град | Марошвашархељ |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Површина | 4.203 км2 |
| Становништво | 219.589 (1910) мађари (61.10%), румуни (32.75%) немци (3.79%) |
| Догађаји | |
| Статус | бивша жупанија, данас део Румуније |
| Историја | |
• Успостављено | 1876. |
• Основана | 1876. |
| 4. јун 1920. | |
• Жупанија обновљена Друга бечка арбитража | 30. августа 1940. |
• Укунута | 1945. |
• Укинуто | 1945. |
Жупанија Марош-Торда (лат. Comitatus Marosiensis et Tordensis, мађ. Maros-Torda vármegye, нем. Komitat Mieresch-Thorenburg, рум. Comitatul Mureş-Turda) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Његова територија се сада налази у централној Румунији (источна Трансилванија) и административно ју је наследио румунски округ Муреш, који се састоји од око половине територије претходне административне жупаније Марош-Торда. Њено седиште био је Марошвашархељ (данашњи Таргу Муреш).[1]
Географија
[уреди | уреди извор]
Жупанија Марош-Торда се граничила са мађарским жупанијама Колош, Бистерце-Нашод, Чик, Удвархељ, Киш-Кукуло и Торда-Арањош. Кроз округ је текла река Муреш. Површина жупаније је 1910. године износила 4.188 km2.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Током целе историје свог постојања 0д 1876. са прекидом ос 1945. године жупанија је била део Краљевине Угарске (1876 — 1920), то јест Краљевине Мађарске (1940 — 1945).
Жупанија Марош-Торда је формирана 1876. године на територији секељског седишта Марошсек и дела жупаније Торда. Године 1920, након Тријанонског споразума, жупанија је постала део Румуније. Након Друге бечке арбитраже, између 1940. и краја Другог светског рата, када је велики део жупанске територије враћен Мађарској.[2] Данас се територија бивше жупаније налази у садашњем (већем) румунском округу Муреш.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]
| Попис | Укупно | мађарски | румунски | немачки | Друго или непознато |
|---|---|---|---|---|---|
| 1880[3] | 158.999 | 86.497 (56,50%) | 53.650 (35,05%) | 6.274 (4,10%) | 6.658 (4,35%) |
| 1890[4] | 177.860 | 102.572 (57,67%) | 62.179 (34,96%) | 6.438 (3,62%) | 6.671 (3,75%) |
| 1900[5] | 197.618 | 119.810 (60,63%) | 67.402 (34,11%) | 7.446 (3,77%) | 2.960 (1,50%) |
| 1910[6] | 219.589 | 134.166 (61,10%) | 71.909 (32,75%) | 8.312 (3,79%) | 5.202 (2,37%) |
| Попис | Укупно | калвинисти | гркокатолици | православни | римокатолици | унитаристи | Јевреји | лутерани | Друго или непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1880 | 158.999 | 64.522 (40,58%) | 35.636 (22,41%) | 24.151 (15,19%) | 19.450 (12,23%) | 6.451 (4,06%) | 2.999 (1,89%) | 5.592 (3,52%) | 198 (0,12%) |
| 1890 | 177.860 | 71.840 (40,39%) | 40.235 (22,62%) | 26.787 (15,06%) | 22.207 (12,49%) | 7.212 (4,05%) | 3.735 (2,10%) | 5.826 (3,28%) | 18 (0,01%) |
| 1900 | 197.618 | 78.907 (39,93%) | 44.507 (22,52%) | 28.989 (14,67%) | 26.046 (13,18%) | 7.917 (4,01%) | 5.000 (2,53%) | 6.205 (3,14%) | 47 (0,02%) |
| 1910 | 219.589 | 85.692 (39,02%) | 49.911 (22,73%) | 31.266 (14,24%) | 30.828 (14,04%) | 7.894 (3,59%) | 7.550 (3,44%) | 6.442 (2,93%) | 6 (0,00%) |
Окрузи
[уреди | уреди извор]
Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:
| Округ (járás) | |
|---|---|
| Окрузи | Седишта |
| Доњи Марош | Marosvásárhely (сада Таргу Муреш) |
| Горњи Марош | Marosvásárhely (сада Таргу Муреш) |
| Њарадсереда | Nyárádszereda (сада Миеркуреа Ниражулуј) |
| Доњи Реген | Szászrégen (сада Регин) |
| Горњи Реген | Magyarrégen (сада Регин-село) |
| Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok) | |
| Marosvásárhely (садаТаргу Муреш) | |
| Урбане четврти (rendezett tanácsú városok) | |
| Сасреген (сада Регин) | |
Белешке
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Подаци о жупанији у католичком лексикону
- ^ Varga E., Árpád (1999). „Hungarians in Transylvania between 1870 and 1995” (PDF). Magyar Kisebbség. Cluj/Kolozsvár: Teleki László Foundation. 3—4 (New series IV): 331—407. ISSN 1224-2292.
- ^ „Az 1881. év elején végrehajtott népszámlálás főbb eredményei megyék és községek szerint rendezve, II. kötet (1882)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-28.
- ^ „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29.
- ^ „A Magyar Korona országainak 1900”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29.
- ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2021-09-29.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gergely Lajos 1891: Maros-Torda megye földrajza. Marosvásárhely.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Maros-Torda. In: Мајеров конверзацијски речник. 4. издање. Том 11, Verlag des Bibliographischen Instituts, Leipzig/Vienna 1885–1892, p. 278.
- Eintrag im Pallas-Lexikon (ungarisch)