Пређи на садржај

Жупанија Нађ-Кикиле (бивша)

Координате: 46° 13′ N 24° 48′ E / 46.217° С; 24.800° И / 46.217; 24.800
С Википедије, слободне енциклопедије
Нађ-Кикиле (бивша жупанија)
Жупанија Нађ-Кикиле
Comitatus Cuculiensis Maior  (латински)
Nagy-Küküllő vármegye  (мађарски)
Komitat Groß-Kokelburg  (немачки)
Comitatul Târnava-Mare  (румунски)
1876.—1920.

Главни градШегешвар
ЗемљаКраљевина Угарска
Површина3.337 км2
Становништво148.800 (1910)
немци (41,81%)
румуни (40.57%)
мађари (12.41%),
Догађаји
Статусбивша жупанија, данас део

Украјине
(6,148 km2)

Румуније
(3,568 km2)
Историја 
• Успостављено
1876.
4. јун 1920.
• Укинуто
1920.

Жупанија Нађ-Кикиле (лат. Comitatus Cuculiensis Maior, мађ. Nagy-Küküllő vármegye, нем. Komitat Groß-Kokelburg, рум. Comitatul Târnava-Mare) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија се сада налази у централној Румунији (централна Трансилванија). Нађ-Кикиле је такође мађарски назив за реку Тарнава Маре. Главни град округа био је Сегешвар (данашња Сигишоара).[1]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Реч küküllő је раног туркијског порекла, која је у мађарски језик дошла преко Авара, и значи трњина.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]
Мапа жупаније Марамарош из 1891.

Предео жупаније Нађ-Кикиле је био свуда планински, али планине нису достизале неку значајнију висину. Само су планине Першањи у источном делу жупаније биле високе 948 метара. Његове најважније реке биле су Олт и Нађ-Кикиле. Жупанија је била веома богата минералним ресурсима. Жупанија се граничила са жупанијама Киш-Кикиле и Удвархељ на северу, затим жупанијом Брашов и Харомсек на истоку, жупанијама Фогараш и Себен на југу и жупанијом Алшо-Фехер на западу. Његова површина је 1910. године била 3.337 km2 (1.288 sq mi).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Жупанија је формирана током реорганизације округа 1876. године стара жупанија Кикиле је подељена и распуштене су мања седишта Кехаломсек, Међешсек и Шегешварсек, као и целе територије Нађшинсека и неких делова округа Фелше-Фехер који су у њему били укључени. Жупанија је добила име је добио по реци Нађ-Кикиле и нема територијалну везу са бившом жупанијом Кикиле.[1]

Од 1920. године, жупанија је део Румуније. Западни део округа припада румунском округу Сибиу, источни део округу Брашов, а северни део округу Муреш.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године
Становништво по матерњем језику[а]
Попис Укупно немачки румунски мађарски Друго или непознато
1880.[3] 132.454 57.398 (44,77%) 51.632 (40,27%) 12.026 (9,38%) 7.155 (5,58%)
1890.[4] 135.312 59.575 (44,03%) 53.644 (39,64%) 14.148 (10,46%) 7.945 (5,87%)
1900.[5] 145.138 61.769 (42,56%) 61.779 (42,57%) 17.139 (11,81%) 4.451 (3,07%)
1910.[6] 148.826 62.224 (41,81%) 60.381 (40,57%) 18.474 (12,41%) 7.747 (5,21%)
Становништво по религији[б]
Попис Укупно лутерани православни гркокатолици калвинисти римокатолици унитаристи Друго или непознато
1880. 132.454 58.920 (44,48%) 45.853 (34,62%) 14.909 (11,26%) 5.999 (4,53%) 3.800 (2,87%) 2.219 (1,68%) 754 (0,57%)
1890. 135.312 59.501 (43,97%) 46.209 (34,15%) 15.582 (11,52%) 6.796 (5,02%) 3.856 (2,85%) 2.546 (1,88%) 822 (0,61%)
1900. 145.138 61.777 (42,56%) 50.350 (34,69%) 16.259 (11,20%) 7.651 (5,27%) 5.105 (3,52%) 2.889 (1,99%) 1.107 (0,76%)
1910. 148.826 62.370 (41,91%) 51.705 (34,74%) 17.062 (11,46%) 8.320 (5,59%) 5.042 (3,39%) 3.222 (2,16%) 1.105 (0,74%)

Окрузи

[уреди | уреди извор]
Локације округа на мапи жупаније Комаром

Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:

Округ (járás)
Окрузи Седишта
  Кехалом Kőhalom (сада Рупеа)
  Медђеш Medgyes (сада Медијаш)
  Нађшинк Nagysink (сада Чинку)
  Шегешвар Segesvár (сада Сегешвар)
  Сентагота Szentágota (сада Агнита)
Урбане четврти (rendezett tanácsú város)
Medgyes (сада Медијаш)
Segesvár (сада Сегешвар)

Белешке

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Приказане су само језичке заједнице > 1%.
  2. ^ Приказане су само верске заједнице > 1%.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Подаци о жупанији у католичком лексикону
  2. ^ Kristó Gyula. Korai magyar történeti lexikon (9-14. század).. Akadémiai Kiadó, Budapest, p.387. o. (1994)
  3. ^ „Az 1881. év elején végrehajtott népszámlálás főbb eredményei megyék és községek szerint rendezve, II. kötet (1882)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 28. 9. 2021. 
  4. ^ „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 29. 9. 2021. 
  5. ^ „A Magyar Korona országainak 1900”. library.hungaricana.hu. Приступљено 29. 9. 2021. 
  6. ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 29. 9. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

46° 13′ N 24° 48′ E / 46.217° С; 24.800° И / 46.217; 24.800

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жупанија_Нађ-Кикиле_(бивша)&oldid=30554915”