Жупанија Нађ-Кикиле (бивша)
| Нађ-Кикиле (бивша жупанија) | |
|---|---|
| 1876.—1920. | |
| Главни град | Шегешвар |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Површина | 3.337 км2 |
| Становништво | 148.800 (1910) немци (41,81%) румуни (40.57%) мађари (12.41%), |
| Догађаји | |
| Статус | бивша жупанија, данас део
Украјине (3,568 km2) |
| Историја | |
• Успостављено | 1876. |
| 4. јун 1920. | |
• Укинуто | 1920. |
Жупанија Нађ-Кикиле (лат. Comitatus Cuculiensis Maior, мађ. Nagy-Küküllő vármegye, нем. Komitat Groß-Kokelburg, рум. Comitatul Târnava-Mare) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија се сада налази у централној Румунији (централна Трансилванија). Нађ-Кикиле је такође мађарски назив за реку Тарнава Маре. Главни град округа био је Сегешвар (данашња Сигишоара).[1]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Реч küküllő је раног туркијског порекла, која је у мађарски језик дошла преко Авара, и значи трњина.[2]
Географија
[уреди | уреди извор]
Предео жупаније Нађ-Кикиле је био свуда планински, али планине нису достизале неку значајнију висину. Само су планине Першањи у источном делу жупаније биле високе 948 метара. Његове најважније реке биле су Олт и Нађ-Кикиле. Жупанија је била веома богата минералним ресурсима. Жупанија се граничила са жупанијама Киш-Кикиле и Удвархељ на северу, затим жупанијом Брашов и Харомсек на истоку, жупанијама Фогараш и Себен на југу и жупанијом Алшо-Фехер на западу. Његова површина је 1910. године била 3.337 km2 (1.288 sq mi).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Жупанија је формирана током реорганизације округа 1876. године стара жупанија Кикиле је подељена и распуштене су мања седишта Кехаломсек, Међешсек и Шегешварсек, као и целе територије Нађшинсека и неких делова округа Фелше-Фехер који су у њему били укључени. Жупанија је добила име је добио по реци Нађ-Кикиле и нема територијалну везу са бившом жупанијом Кикиле.[1]
Од 1920. године, жупанија је део Румуније. Западни део округа припада румунском округу Сибиу, источни део округу Брашов, а северни део округу Муреш.
Демографија
[уреди | уреди извор]
| Попис | Укупно | немачки | румунски | мађарски | Друго или непознато |
|---|---|---|---|---|---|
| 1880.[3] | 132.454 | 57.398 (44,77%) | 51.632 (40,27%) | 12.026 (9,38%) | 7.155 (5,58%) |
| 1890.[4] | 135.312 | 59.575 (44,03%) | 53.644 (39,64%) | 14.148 (10,46%) | 7.945 (5,87%) |
| 1900.[5] | 145.138 | 61.769 (42,56%) | 61.779 (42,57%) | 17.139 (11,81%) | 4.451 (3,07%) |
| 1910.[6] | 148.826 | 62.224 (41,81%) | 60.381 (40,57%) | 18.474 (12,41%) | 7.747 (5,21%) |
| Попис | Укупно | лутерани | православни | гркокатолици | калвинисти | римокатолици | унитаристи | Друго или непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1880. | 132.454 | 58.920 (44,48%) | 45.853 (34,62%) | 14.909 (11,26%) | 5.999 (4,53%) | 3.800 (2,87%) | 2.219 (1,68%) | 754 (0,57%) |
| 1890. | 135.312 | 59.501 (43,97%) | 46.209 (34,15%) | 15.582 (11,52%) | 6.796 (5,02%) | 3.856 (2,85%) | 2.546 (1,88%) | 822 (0,61%) |
| 1900. | 145.138 | 61.777 (42,56%) | 50.350 (34,69%) | 16.259 (11,20%) | 7.651 (5,27%) | 5.105 (3,52%) | 2.889 (1,99%) | 1.107 (0,76%) |
| 1910. | 148.826 | 62.370 (41,91%) | 51.705 (34,74%) | 17.062 (11,46%) | 8.320 (5,59%) | 5.042 (3,39%) | 3.222 (2,16%) | 1.105 (0,74%) |
Окрузи
[уреди | уреди извор]
Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:
| Округ (járás) | |
|---|---|
| Окрузи | Седишта |
| Кехалом | Kőhalom (сада Рупеа) |
| Медђеш | Medgyes (сада Медијаш) |
| Нађшинк | Nagysink (сада Чинку) |
| Шегешвар | Segesvár (сада Сегешвар) |
| Сентагота | Szentágota (сада Агнита) |
| Урбане четврти (rendezett tanácsú város) | |
| Medgyes (сада Медијаш) | |
| Segesvár (сада Сегешвар) | |
Белешке
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Подаци о жупанији у католичком лексикону
- ^ Kristó Gyula. Korai magyar történeti lexikon (9-14. század).. Akadémiai Kiadó, Budapest, p.387. o. (1994)
- ^ „Az 1881. év elején végrehajtott népszámlálás főbb eredményei megyék és községek szerint rendezve, II. kötet (1882)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 28. 9. 2021.
- ^ „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 29. 9. 2021.
- ^ „A Magyar Korona országainak 1900”. library.hungaricana.hu. Приступљено 29. 9. 2021.
- ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 29. 9. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kokelburg. In: Мајеров конверзацијски речник. 4. издање. Том 9, Verlag des Bibliographischen Instituts, Leipzig/Vienna 1885–1892, p. 925.
- Forró Albert 2009: Udvarhely vármegye kialakulása. Aeropolisz IX, 59-70.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Eintrag im Pallas-Lexikon (мађарски)
- „Küküllő vármegye”. Magyar katolikus lexikon. Приступљено 2010-07-04.
- „Nagy - Küküllő vármegye”. A Pallas nagy lexikona. Kislexikon.hu. Приступљено 2010-07-04.