Пређи на садржај

Жупанија Сатмар (бивша)

Координате: 47° 41′ N 22° 28′ E / 47.683° С; 22.467° И / 47.683; 22.467
С Википедије, слободне енциклопедије
Сатмар (бивша жупанија)
Жупанија Сатмар
Comitatus Szathmariensis  (латински)
Szatmár vármegye  (мађарски)
Komitat Sathmar  (немачки)
Comitatul Sătmar  (румунски)
11. век—1945.

Жупанија Сатмар између 1876. и 1920. године
Главни градНађкарољ (1780-1920), Матесалка (1920-1923), Сатмарнемети (1940-1945)
ЗемљаКраљевина Угарска (1876-1920)
Краљевина Мађарска (1940-1945)
Површина6.287 км2
Становништво396.632 (1910)
мађари (67.67%),
румуни (30.19%),
немци (1.68%)
Догађаји
Статусбивша жупанија, данас део

Румуније
(4.505 km2)
Мађарске
(1.782 km2)

Украјине
(~0,4 km2)
Историја 
• Успостављено
11. век
4. јун 1920.
• Припаја се жупанији Сатмар-Угоча-Берег
31. децембар 1923.
• Жупанија обновљена (након прве бечке арбитраже)
22. децембар 1938.
• Припаја се жупанији Сатмар-Берег
20. јануара 1945.
• Укинуто
1945.

Жупанија Сатмар (лат. Comitatus Szathmariensis, мађ. Szatmár vármegye, рум. Comitatul Sătmar, нем. Komitat Sathmar) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Жупанија се налазила јужно од реке Тисе. Већи део њене територије је сада подељен између Румуније и Мађарске, док је веома мали део припао Украјини. Главни град, седиште, жупаније био је Нађкарољ.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]
Мапа жупаније Сатмар из 1891.

Територија жупаније је равница на западу, са брдима на истоку. Равнице су такође биле мочварне, а брда веома богата водом. Жупаније се налазила јужно од реке Тисе а најзначајније реке су Самош,, Красна, Лапош и Тур.

После реорганизација жупанија 1876. године,[2] жупанија Сатмар је делила границе са бившим мађарским жупанијама Саболч, Берег, Угоча, Марамарош, Солнок-Добока, Силађ и Бихар. Површина жупаније је 1910. године износила 6.257 km2.

Историја

[уреди | уреди извор]

Током историје свог постојања жупанија Сатмар је мењала владаре, прво је била жупанија Краљевине Угарске (11. век — 1526) па онда редом жупанија Источног угарског краљевства (1526 — 1570), жупанија Краљевине Угарске (1570 — 1606) жупанија Кнежевине Трансилваније (1606 — 1606), жупанија Kingdom of Hungary (1606 — 1621), жупанија Кнежевине Трансилваније (1621-1629), жупанија Краљевине Угарске (1629 — 1645), жупанија Кнежевине Трансилваније (1645 — 1648), жупанија Краљевине Угарске (1648 — 1923), жупанија Краљевине Мађарске )1938 — 1945)

Сатмарска жупанија је формирана у 11. веку, са центром у Сатмарнеметију. У османско доба, жупанија је углавном припадала Партијуму. Године 1876, када је промењена административна структура Краљевине Мађарске, део територије бившег округа Кеварвидек припојен је Сатмару.

Године 1920, Тријанонским споразумом већи део територије жупаније је додељен Румунији. Северозападни део жупаније је остао у Мађарској, а нова жупанија Сатмар-Угоча-Берег формирана је 1923. године, са деловима бивших жупанија Берег и Угоча (главни град ове жупаније била је Матесалка, која се раније налазила у Сатмарској жупанији). Село Нађпалад (сада Велика Палад) је предато Чехословачкој 1921. године, након споразума о корекцији граница са Румунијом (према споразуму, села Акли/Окли и Фертосалмаш/Фертесолмаш су такође предата Чехословачкој, док су Бочко/Бочикау, Угочакомлош/Комлауша, Аваспатак/Валеа Сеака и Нађтарна/Тарна Маре предати Румунији).[3]

Првом бечком арбитражом, Нађпалад је враћен Мађарској, а жупанија је обновљена[4] и касније проширена румунским делом Другом бечком арбитражом 1940. године.[5] Након завршетка Другог светског рата, овај део је поново постао део Румуније, а Нађпалад је предат Совјетском Савезу, док је преостала територија у Мађарској преименована у жупанију Сатмар-Берег.[1]

Године 1950. жупанија Саболч-Берег је спојена са великим деловима жупаније Саболч и формирана је жупанија Саболч-Сатмар. Ова жупанија је 1990-их преименован у Саболч-Сатмар-Берег.

Румунски део жупаније је сада део округа Сату Маре, осим најисточнијег дела (укључујући Баја Маре), који се налази у округу Марамуреш.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године
Сатмарска жупанија, 1782–85.
Становништво по матерњем језику[а]
Попис Укупно мађарски румунски немачки Друго или непознато
1880.[6] 293.092 167.284 (58,82%) 99.093 (34,85%) 13.948 (4,90%) 4.053 (1,43%)
1890.[7] 323.768 198.429 (61,29%) 107.947 (33,34%) 13.883 (4,29%) 3.509 (1,08%)
1900.[8] 367.570 235.015 (63,94%) 118.770 (32,31%) 11.763 (3,20%) 2.022 (0,55%)
1910.[9] 396.632 268.385 (67,67%) 119.760 (30,19%) 6.670 (1,68%) 1.817 (0,46%)
Становништво по религији[б]
Попис Укупно гркокатолици калвинисти римокатолици Јевреји Друго или непознато
1880. 293.092 125.686 (42,88%) 95.803 (32,69%) 47.953 (16,36%) 20.891 (7,13%) 2.759 (0,94%)
1890. 323.768 138.505 (42,78%) 105.965 (32,73%) 53.506 (16,53%) 22.849 (7,06%) 2.943 (0,91%)
1900. 367.570 156.063 (42,46%) 118.866 (32,34%) 62.803 (17,09%) 26.405 (7,18%) 3.433 (0,93%)
1910. 396.632 168.870 (42,58%) 126.826 (31,98%) 67.924 (17,13%) 29.468 (7,43%) 3.544 (0,89%)

Окрузи

[уреди | уреди извор]
Локације округа на мапи жупаније Сатмар

Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:

Округ (járás)
Окрузи Седишта
Аваш (почетком 20. века) Avasújváros (сада Орашу Ноу)
  Ченгер Ленгер
  Ердед Erdőd (сада Ардуд)
  Фехерђармат Фехерђармат
  Матесалка Матесалка
  Нађбања Nagybánya (сада Баја Маре)
  Нађкарољ Nagykároly (сада Кареј)
  Нађшомкут Nagysomkút (сада Шомкута Маре)
  Сатмарнемети Szatmárnémeti (сада Сату Маре)
  Синервараља Szinérváralja (сада Сеини)
  Урбани окрузи (törvényhatósági jogú város)
Сатмарненети (сада Сату Маре)
  Урбане четврти (rendezett tanácsú város)
Фелчебања (сада Баја Сприје)
Нађбања (сада Баја Маре)
Нађкарољ (сада Кареј)

Ченгер, Фехерђармат и Матесалка су сада у Мађарској; остали поменути градови су у Румунији.

Белешке

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Приказане су само језичке заједнице > 1%.
  2. ^ Приказане су све верске заједнице

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Жупанија Сатмар у Католичком лексикону
  2. ^ Мађарски именик места из 1873.
  3. ^ „Medzinárodné zmluvy upravujúce hranice ČSR”. Users.prf.cuni.cz. Архивирано из оригинала 2007-12-05. г. Приступљено 2014-08-27. 
  4. ^ Gulyás László: Egy titkos küldetés története – Az első bécsi döntés és közvetlen előzményei. In: Nagy Magyarország, IV. évfolyam 1. szám, 2012. tavasz, ISSN 2060-985X
  5. ^ Text of the Second Vienna Award
  6. ^ „Az 1881. év elején végrehajtott népszámlálás főbb eredményei megyék és községek szerint rendezve, II. kötet (1882)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-28. 
  7. ^ „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29. 
  8. ^ „A Magyar Korona országainak 1900”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29. 
  9. ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2021-09-29. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Szatmár. In: Мајеров конверзацијски речник. 4. издање. Том 15, Verlag des Bibliographischen Instituts, Leipzig/Vienna 1885–1892, p. 474.
  • István Diós; et al. (2007), „Szatmár vármegye”, Magyar katolikus lexikon (на језику: немачки), Budapest: Szent István Társulat, 12 
  • „Szatmár”, Révai Nagy Lexikona (на језику: немачки), Budapest, 17, pp. 403–406, 1925 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

47° 41′ N 22° 28′ E / 47.683° С; 22.467° И / 47.683; 22.467

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жупанија_Сатмар_(бивша)&oldid=30569900”