Жупанија Фејер (бивша)

Фејер (бивша жупанија) Жупанија Фејер Comitatus Albensis  (латински) Fejér vármegye  (мађарски) Komitat Weißenburg  (немачки)
11. век—1946.
Грб
Главни град	Секешфехервар
Земља	Краљевина Угарска
Површина	4.129 км2
Становништво	250.600 (1910) 85,7% мађари, 11,7% немци 1,3% словаци, 0,9% срби
Догађаји
Статус	бивша жупанија, данас део Мађарске
Историја
• Успостављено	11. век
• Основана	11. век
• Османско освајање	1543.
• Жупанија рекреирана	1692.
• Монархија укинута	1. фебруар 1946.
• Укинуто	1946.

Жупанија Фејер (лат. Comitatus Albensis, мађ. Fejér vármegye, нем. Komitat Weißenburg) је била административна јединица (comitatus) мађарске Краљевине. Њена територија, која је била нешто мања од територије данашње жупаније Фејер, данас у централној Мађарској. Главни град жупаније био је Секешфехервар.

Географија

Мапа Фејера, 1910.

Жупанија Фејер се граничила са мађарским жупанијама Веспрем, Комаром, Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун и Толна. Жупанија се простирала југозападно од Будимпеште, чинила је околину Секешфехервара. Река Дунав чини већи део његове источне границе. Његова површина је 1910. године износила 4.129 km².

Историја

Фејерска жупанија је настала као једна од првих комита мађарске Краљевине у 11. веку. Секешфехервар, као место крунисања мађарског монарха и место краљевских сахрана, имао је централну улогу у средњем веку. Регион Шолт, источно од реке Дунав, који је некада био део Фејерске жупаније, припао је жупанији Пешта-Пилиш-Шолт 1569. године.

Године 1945, град Ерд и његова околина припали су Пештанској жупанији, док је 1950. године регион југоисточно од језера Балатон (око Ењинга), који је некада био у Веспремској жупанији, припао Фејерској жупанији.

Демографија

Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године

Становништво по матерњем језику

Попис	Укупно	мађарски	немачки	словачки	српски	Друго или непознато
1880.
1890.	222.445	190.660 (85,7%)	26.077 (11,7%)	2.924 (1,3%)	2103 (0,9%)	681 (0,3%)
1900.	236.102	202.890 (85,9%)	25.713 (10,9%)	4.180 (1,8%)	965 (0,4%)	2.354 (0,99%)
1910.	250.670	218,822 (87.3%)	24.265 (9,7%)	4.359 (1,7%)	814 (0,3%)	2.410 (0,96%)

• Према попису за 1900. годину, било је још: хрвата 441 (0,2%), румуна 116 (0,0%), русина 10 (0,0%) и осталих: 1.787 (0,8%), који су урачунати у друге или непознате.
• Према попису за 1910. годину, било је још: хрвата 333 (0,1%), румуна 37 (0,0%), русина 5 (0,0%) и осталих 2.035 (0,8%), који су урачунати у друге или непознате.

Становништво по религији

Попис	Укупно	римолатолици	калвинистисти	јевреји	лутерани	гркокатолици	православни	унитаријанисти	Друго или непознато
1880.
1890.	222.445
1900.	236.102	161.474 (68,4%)	58.616 (24,8%)	7.863 (3,3%)	6.741 (2,9%)	117 (0.0%)	1.017 (0,4%)	254 (0,1%)	20 (0,0%)
1910.	250.670	175.464 (70,0%)	59.105 (23,6%)	7.382 (3,0%)	7.267 (2,9%)	161 (0.0%)	1.060 (0,4%)	202 (0,0%)	29 (0.0%)

Окрузи

Локације округа на мапи жупаније Фејер

Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:

Округ (járás)
Окрузи	Седишта
Адоњ	Адоњ
Мор	Мор
Шарбогард	Шарбогард
Секешфехервар	Секешфехервар
Вал	Вал
Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok)
Секешфехервар

Литература

• Weißenburg. In: Мајеров конверзацијски речник. 4. издање. Том 16, Verlag des Bibliographischen Instituts, Leipzig/Vienna 1885–1892, p. 510.
• István Diós; et al. (1997), „Fejér vármegye”, Magyar katolikus lexikon (на језику: немачки), Budapest: Szent István Társulat, 3 CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)

Спољашње везе

• Попис из 1880. године
• „Fejér” (на језику: мађарски). Палашов велики лексикон. 2025-11-17. 

47° 11′ N 18° 25′ E