Пређи на садржај

Жупанија Хуњад (бивша)

Координате: 45° 53′ N 22° 54′ E / 45.883° С; 22.900° И / 45.883; 22.900
С Википедије, слободне енциклопедије
Хуњад (бивша жупанија)
Жупанија Хуњад
Comitatus Hunyadensis  (латински)
Hunyad vármegye  (мађарски)
Komitat Hunyad   (немачки)
Comitatul Hunedoara  (румунски)
1265.—1920.

Главни градДева
ЗемљаКраљевина Угарска
Површина7.809 км2
Становништво340.100 (1910)[1]
румуни 79,9% ,
мађари 15,5% ,
немци 2,4%
Догађаји
Статусбивша жупанија, данас део Румуније
Историја 
• Успостављено
1265.
• Основана
1265.
4. јун 1920.
• Укинуто
1920.

Жупанија Хуњад (лат. Comitatus Hunyadensis, мађ. Hunyad vármegye, рум. Comitatul Hunedoara, нем. Komitat Hunyad) је била административни округ (comitatus) Краљевине Угарске Источног угарског краљевства и Кнежевине Трансилваније. Њена територија се сада налази у Румунији у Трансилванији. Главни град жупаније је био град Дева.

Географија

[уреди | уреди извор]
Мапа жупаније хуњад у Краљевини Мађарској
Мапа Хуњада, 1891.

После 1876. године, округ Хуњад је делио границе са Румунијом и мађарским жупанијама Красо-Сорењи, Арад, Торда-Арањош, Алсо-Фехер и Себен. Површина жупаније је 1910. године износила 7.809 km2.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Топоним Хуњад највероватније потиче од мађарског глагола huny, што значи „затворити се“ или „умрети“. Према лингвисти Гези Куну, име можда чува сећање на Хуне.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Кроз столећа постојања жупанија Бекеш је прво била део Краљевине Угарске (1265 — 1621), затим жупанија of the Источног угарског краљевства(1526–1570), жупанија Кнежевине Трансилваније (1570–1867) и на крају жупанија Краљевине Угарске (1867–1920).

Прва позната цивилизација која је живела на тој територији били су скитски Агатирси и Сигине. Касније су Дачани под својим вођом Буребистом успоставили чврсту контролу над територијом, али их је Римско царство уништило. Хуњад је кратко време био део римске Дакије, али до 3. века су га окупирали Готи, касније Вандали и Гепиди. Номадски Авари су освојили Трансилванију 567. године и остали су етничка већина чак и након распада свог каганата. Племићке породице Игеч, Серекеш, Андосш и Зејк су све аварског порекла, заједно са именом реке Жију.[3]

Жупанија Хуњад је формирана у средњем веку. Први пут је потврђена 1265. године као Хунгнод у папском регистру Квитрента. Године 1876, када је промењена административна структура Трансилваније, њена територија је модификована тако да обухвата око две трећине бивше жупаније Заранд (округе Брад/Брад и Керешбања/Баја де Криш) и саксонско седиште Брос/Ораштије. Године 1920, Тријанонским споразумом, жупанија је постала део Румуније.[4] Већи део њене територије лежи у данашњој румунској жупанији Хунедоара, део на истоку је сада део Албе, а део на западу је сада део жупаније Караш-Северин (комуна Баутар).

Демографија

[уреди | уреди извор]
Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године
Становништво по матерњем језику[а]
Попис Укупно румунски мађарски немачки Друго или непознато
1880.[5] 248.464 217.414 (90,28%) 12.278 (5,10%) 6.968 (2,89%) 4.166 (1,73%)
1890.[6] 267.895 238.486 (89,02%) 17.167 (6,41%) 8.047 (3,00%) 4.195 (1,57%)
1900.[7] 303.838 257.013 (84,59%) 32.316 (10,64%) 9.189 (3,02%) 5.320 (1,75%)
1910.[8] 340.135 271.675 (79,87%) 52.720 (15,50%) 8.101 (2,38%) 7.639 (2,25%)
Становништво по религији[б]
Попис Укупно православни гркокатолоци римокатолици калвинистисти јевреји лутерани Друго или непознато
1880 248.464 177.725 (71,53%) 48.381 (19,47%) 11.883 (4,78%) 6.568 (2,64%) 1.996 (0,80%) 1.799 (0,72%) 112 (0,05%)
1890 267.895 190.018 (70,93%) 50.520 (18,86%) 15.121 (5,64%) 7.351 (2,74%) 2.470 (0,92%) 2.202 (0,82%) 213 (0,08%)
1900 303.838 204.350 (67,26%) 55.116 (18,14%) 24.993 (8,23%) 11.398 (3,75%) 4.056 (1,33%) 3.269 (1,08%) 656 (0,22%)
1910 340.135 217.425 (63,92%) 60.024 (17,65%) 34.668 (10,19%) 16.675 (4,90%) 5.679 (1,67%) 4.110 (1,21%) 1.554 (0,46%)

Окрузи

[уреди | уреди извор]
Локације округа на мапи жупаније Хуњад

Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:

Округ (járás)
Окрузи Седишта
  Алђођ Algyógyalfalu (сада Ђеоађу)
  Брад Brád (сада Брад)
  Дева Déva (сада Дева)
  Хатсег Hátszeg (сада Хацег)
  Керешбања Kőrösbánya (сада Баја де Криш)
  Марошилје Marosillye (сада Илија)
  Петрожењ Petrozsény (сада Петрошани)
  Пуј Puj (сада Пуј)
  Сасварош Szászváros (сада Ораштије)
  Вајдахуњад Vajdahunyad (сада Хунедоара)
Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok)
Дева (сада Дева)
Хатсег (сада Хацег)
  Сасварош (сада Ораштије)
Вајдахуњад (сада Хунедоара)

Белешке

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Приказане су само језичке заједнице > 1%.
  2. ^ Приказане су само верске заједнице > 1%.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Szerk. dr. Kepecs József (1996). Erdély településeinek nemzetiségi (anyanyelvi) adatai százalékos megoszlásban (1850–1941). Budapest: Központi Statisztikai Hivatal. стр. 13–14. ISBN 9632151046. 
  2. ^ Kuun, Géza; Torma, Zsófia; Téglás, Gábor (1902). „Hunyadvármegye története” [The history of Hunyad County]. Irodalmi Szemle (на језику: мађарски). Budapest. I: 353. 
  3. ^ Kuun, Géza; Torma, Zsófia; Téglás, Gábor (1902). „Hunyadvármegye története” [The history of Hunyad County]. Irodalmi Szemle (на језику: мађарски). Budapest. I. 
  4. ^ Map of Europe and Treaty of Trianon
  5. ^ „Az 1881. év elején végrehajtott népszámlálás főbb eredményei megyék és községek szerint rendezve, II. kötet (1882)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-28. 
  6. ^ „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29. 
  7. ^ „A Magyar Korona országainak 1900”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29. 
  8. ^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2021-09-29. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

45° 53′ N 22° 54′ E / 45.883° С; 22.900° И / 45.883; 22.900

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жупанија_Хуњад_(бивша)&oldid=30544398”