Пређи на садржај

Жупанија Шомођ (бивша)

Координате: 46° 25′ N 17° 35′ E / 46.417° С; 17.583° И / 46.417; 17.583
С Википедије, слободне енциклопедије
Шомођ (бивша жупанија)
Жупанија Шомођ
Comitatus Simigiensis  (латински)
Somogy vármegye  (мађарски)
Komitat Schomodei  (немачки)
11. век—1946.

Главни градШомођвар, Капошвар (1749-1946)
ЗемљаКраљевина Угарска
Површина6.675 км2
Становништво365.961 (1910)[1]
мађари (91,2%)
немци (5,1%),
хрвати (2,7%)
Догађаји
Статусбивша жупанија, данас део Словачке
Историја 
• Успостављено
11. век
• Спојено у жупаниу Зала-Шомођ
1596.
• Жупанија обновљена
1715.
• Укинута монархија
1. фебруар 1946.
• Укинуто
1946.

Жупанија Шомођ (лат. Comitatus Simigiensis, мађ. Somogy vármegye, нем. Komitat Schomodei) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија, која је била нешто већа од данашње жупаније Шомођ, сада се налази у југозападној Мађарској. Главни град, седиште, жупаније био је Капошвар.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]
Мапа жупаније Шомођ из 1891.

Територија жупаније је углавном била равничарска, али је било и пространих брда и ниских гребена, чија висина, међутим, обично није прелазила 300 m. Жупанија је био релативно богата водом. Јужни део је наводњавала река Драва, централни регион Капош и њене притоке. Припадало му је и највеће језеро у карпатском басену, Балатон.

Шомођска жупанија се граничила са мађарским жупанијама Зала, Веспрем, Толна, Барања, Вероце и Беловар-Кереш (последње две су део Хрватске и Славоније). Простирала се дуж јужне обале језера Балатон и обухватала регион јужно од језера. Река Драва (мађарски: Dráva) чинила је већи део њене јужне границе. Површина жупаније је 1910. године износила 6530 km².[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

У 10. веку, мађарско племе Њеки је насељавало регион око језера Балатон, углавном подручја која су данас позната као жупаније Зала и Шомођ.[3] Жупанија Шомођ је настала као једна од првих комитатура Краљевине Угарске, у 11. веку. Жупанију је основао мађарски краљ Стефан I током оснивања државе и организације система краљевских жупанија са центром у Шомођвару.[4] Касније је жупанијом управљано и из Тапшоња и Марцалија, а затим је Капошвар постао седиште жупаније 1749. године. У народу се понекад називала и Шомођорсаг. Могуће је да је подручје схваћено као Шомођорсаг обухватало и словенске крајеве.

Шомођ је била прва жупанија у земљи која је добила грб, то се догодило 1498. године.[5] Поред Мађара, на њеној територији је живео и мањи број Хрвата, Немаца и Словенаца. Била је једна од ретких жупанија чија територија није била директно погођена Тријанонским споразумом. Данашња жупанија Шомођ, тада названа жупанија Шомођ, формирана је током реорганизације жупаније 1950. године, када је жупанији додат Шиофок, док су Сигетвар и његова околина постали део барањске жупаније.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године
Становништво по матерњем језику[а]
Попис Укупно мађарски немачки хрватски Друго или непознато
1840.[2] 204.286
1869.[2] 287.555
1880.[2] 307.448
1891.[2] 326.835 294.242 (90,02%) 19.721 (6,03%) 10.829 (3,31%) 2.043 (0,62%)
1900.[6] 345.586 310.320 (89,8%) 20.193 (5,8%) 11,641 (3.4%) 3.432 (0,99%)
1910.[6] 365.961 333.597 (91,2%) 18.718 (5,1%) 9.934 (2,7%) 3.712 (1,01%)
  • Према попису становништва из 1900. године било је још срба 28, румуна 381, словака 291 и рутена 8.
  • Према попису становништва из 1900. године било је још срба 44, румуна 63, словака 364 и рутена 4.
Становништво по религији[б]
Попис Укупно римокатолици калвинисти лутерани Јевреји унитаристи гркокатолици православни Друго или непознато
1880.
1890.
1900.[7] 345.586 251.246 (72,7%) 65.621 (19,0%) 17.481 (5,1%) 10.969 (3,2%) 81 (0,0%) 77 (0,0%) 66 (0,0%) 45 (0,0%)
1910.[7] 365.961 273.650 (74,8%) 63.569 (17,4%) 17.700 (4,9%) 10.645 (2,9%) 129 (0,0%) 106 (0,0%) 104 (0,0%) 58 (0,0%)

Град Шиофок, који је био у жупанији Шомођ пре 1850-их, вратио се из жупаније Веспрем жупанији Шомођ пре Другог светског рата. После Другог светског рата, округ Сигетвар је припао барањској жупанији.

Окрузи

[уреди | уреди извор]
Локације округа на мапи жупаније Шомођ

Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су:

Округ (járás)
Окрузи Седишта
Barcs Барч
Csurgó Чурго
Igal Игал
Kaposvár Капошвар
Lengyeltóti Ленђелтоти
Marcali Марцали
Nagyatád Нађатад
Szigetvár Сигетвар
Tab Таб
Урбана четврт (rendezett tanácsú város)
Капошвар

Белешке

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Приказане су само језичке заједнице > 1%.
  2. ^ Приказане су све познате верске заједнице

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци из пописа становништва округа Шомођ из 1910. године
  2. ^ а б в г д ђ Жупанија Шомођ у Католичком лексикону
  3. ^ Béla Kálmán, The world of names: a study in Hungarian onomatology, Akadémiai Kiadó, 1978, p. 134
  4. ^ Györffy György. „15 / A vármegye X. századi előzményei és korai szervezete.”. István király és műve. Gondolat Budapest 1983. ISBN 963 281 221 2. 
  5. ^ „Somogy megye címere”. Somogy.hu. Приступљено 2019-07-16. 
  6. ^ а б „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-06-26. 
  7. ^ а б „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Приступљено 2012-06-26. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

46° 25′ N 17° 35′ E / 46.417° С; 17.583° И / 46.417; 17.583

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жупанија_Шомођ_(бивша)&oldid=30762177”