Жутогруди тинаму

Жутогруди тинаму
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Tinamiformes
Породица:	Tinamidae
Род:	Nothocercus
Врста:	N. julius
Биномно име
	Nothocercus julius; (Bonaparte C.L.J.L.) 1854
Синоними
	Tinamus julius';

Жутогруди тинаму (лат. Nothocercus julius) је врста копнене птице која се налази у планинским влажним шумама.^[1] Њихов ареал је северозападна Јужна Америка.^[1]^[4]

Таксономија

Жутогрудог тинамуа је формално описао француски биолог и орнитолог Bonaparte C.L.J.L. 1854. године у свом "Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences".

Назив рода Nothocercus потиче од грчких речи "νοθος" "nothos" "лажни" и "κερκος" "kerkos" "реп";Специфични етитет julius је у част француског ботаничара и орнитолога Verreaux J.

Сви тинамуи су из породице Tinamidae, а у ширем смислу припадају полифилетској групи Ratite. За разлику од других Ratite, тинамуи могу да лете, иако генерално нису јаки летачи. Сви Ratite су еволуирали од праисторијских птица летачица, а тинамуи су најближи живи сродници ових птица.^[5]

Опис

Жутогруди тинаму има смеђе горње делове тела са црним пругама, а крила имају жућкасте мрље. Испод јарко кестењасте главе има бело грло. Груди и бокови су му маслинасто смеђи, док је остатак доњег дела тела јарко риђкаст. Овај тинаму мери 35.5-38 цм у дужини.^[6]

Распрострањеност и станиште

Ова врста је пореклом из Анда на далеком западу Венецуеле, централне Колумбије, Еквадора и јужног Перуа.^[4]

Жутогруди тинаму је врста копнене птице која се налази у планинским влажним шумама на висинама од 1.700-3.500 метара надморске висине.^[1]

Гнежђење

Мужјак инкубира јаја која могу потицати од чак 4 различите женке, а затим их одгаја док не буду спремна да буду сама, обично 2-3 недеље. Гнездо се налази на земљи у густом жбуњу или између подигнутих потпора корена.^[5]

Исхрана

Као и други тинамуи, жутогруди тинаму једе воће са земље или ниског жбуња. Такође једу мале количине бескичмењака, цветних пупољака, нежног лишћа, семена и корења.

Статус

Жутогруди тинаму је наведен као најмање угрожени таксон^[1] од стране Међународне уније за заштиту природе (IUCN) и његов процењени глобални обим распрострањености је 110.000 км².^[7]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д BirdLife International (2016). „Nothocercus julius”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22678157A92758680. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22678157A92758680.en . Приступљено 12. 11. 2021.
^ Brands, S. (2008)
^ Bonaparte, 1854. Tinamus julius (protonym). Compt. Rend. Hebd. Acad. Sci., 38, p. 663 (footnote). BHL
^ ^а ^б Clemenst, J. (2007)
^ ^а ^б Davies, S. J. J. F. (2003)
^ Schulenberg, Thomas S. (2007). Birds of Peru (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04915-1.
^ BirdLife International (2008)

Додатна литература

BirdLife International (2008). „Tawny-breasted Tinamou - BirdLife Species Factsheet”. Data Zone. Приступљено 6. 2. 2009.
Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification, Genus Nothocercus”. Project: The Taxonomicon. Приступљено 4. 2. 2009.
Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6th изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9.
Davies, S.J.J.F. (2003). „Tinamous”. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 57—59. ISBN 0-7876-5784-0.

Спољашње везе

[iucn_status_12_November_2021-1] а ^б ^в ^г ^д BirdLife International (2016). „Nothocercus julius”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22678157A92758680. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22678157A92758680.en . Приступљено 12. 11. 2021.

[2] Brands, S. (2008)

[3] Bonaparte, 1854. Tinamus julius (protonym). Compt. Rend. Hebd. Acad. Sci., 38, p. 663 (footnote). BHL

[:0-4] а ^б Clemenst, J. (2007)

[:1-5] а ^б Davies, S. J. J. F. (2003)

[6] Schulenberg, Thomas S. (2007). Birds of Peru (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04915-1.

[7] BirdLife International (2008)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]