Забавник (алманах) (1833—1836)
| Тип | алманах |
|---|---|
| Уредник | Димитрије Давидовић |
| Оснивање | 1833. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1836. |
| Град | Београд, Крагујевац |
Забавник (алманах) је излазио од 1833. до 1836. године у Београду, осим 1835. у Крагујевцу. Пун назив прве свеске је гласио Забавник за 1833. годину, сочињеније Димитрија Давидовића, секретара књажењскога и члена ученога Краковског друштва. Давидовић је обновио своју бечку публикацију Забавник из 1815-1821. године. [1]
Издавач[уреди | уреди извор]
Уредник и издавач Забавника био је Димитрије Давидовић, српски лекар, политичар, новинар и дипломата. Каријеру је започео као лекар и кнежев приватни (породични) секретар, затим као кнежев државни секретар, у Цариграду је био дипломата, а свој рад је крунисао писањем Сретењског устава и стекао положај попечитеља (министра).
Основне информације[уреди | уреди извор]
Забавник (алманах) (1833 - 1836) је обновљена бечка публикација издата двадесетак година раније. Садржи календар, иза кога следи родослов турског султана и кнеза Милоша, списак важнијих европских владара и списак чиновника у Србији, а затим следе књижевни прилози. Књижевни прилози су : "Моралне приповетке" и "Прилози" - поезија и друге књижевне врсте, при чему је прва рубрика ауторска тј. чине је преводи Димитрија Давидовића и Димитрија Исаиловића за последњу годину, а у другој рубрици су оригинални прилози и преводи других аутора.
Садржај[уреди | уреди извор]
У четири објављене књиге налази се око 50 приповедака. Све су преведене, и за разлику од бечког Забавника, нема "српских" или посрбљених приповедака. Значајна новина су и преводи са француског језика (искључиви у првој књизи), а у каснијим књигама су и преводи са немачког, као у претходном (бечком) Забавнику.
Све приповетке спадају у моралне приповетке, пуне осећајности (Чистосердечни Бретањац, Благодјетелност, Братска љубав, Огледало супружанске љубови). Међу приповетке са моралним подвизима и племенитим делима спадају: Јединствени човек, Човек кому равна нема, Богат достојан богат бити, Братска љубов, Синовна љубов. Приповетке о моралним и племенитим делима владара су: Право судије умекшано чувствованијем - о племенитом гесту Катарине II, Правосудије и честољубије - о британском краљу Алфреду Мудром, И цар и човек - о руском цару Александру. Искушавања врлине и љубави су теме приповедака Зла мати и добар син, Заблуђење доброг оца, Љубав, жертва дужности, као и Шилерова приповетка Великодушно дело.
Међу приповетке о "племенитом дивљаку" спадају "американска" прича Камире и "афричка" прича Салико, а од приповедака о хришћанима у муслиманском ропству објављене су две: Христијанин и неверник и Красан пример доброчинства и благодарности. Од источњачких приповедака заступљене су четири арапске, три индијске и једна кинеска, које за основу имају легенде, са поруком која садржи древну животну мудрост. Приповетке из области фантастике су Дерзновеније и постојанство, и Пусти отров.
Објављене су и две драме Марцел у Ноли или великодушије и љубов к истини и Федора. Од краћих прилога појављују се басне, досетке (неколико о Насрадин-хоџи), анегдоте.
Песме заузимају много мање простора у алманаху, али су за разлику од преведених приповедака, углавном изворне и потписане. Посебно су представљене мале збирке песника: Пауна Јанковића (13 песама), Исидора Стојановића, Симе Милутиновића, Владислава Стојадиновића и Глигорија Новаковића, као и песме других песника.
На крају прве свеске је објављена наредба српске "књажеске" канцеларије о цензури књига, којим се забрањују све књиге које хуле бога, које су против хришћанске вере, које садрже мисли против српске и страних влада, књиге са Вуковим словима љ, њ, ј, без тврдог и меког јер.
Широка подршка представљена је и списком претплатника - кнез са породицом, сви чиновници, све свештенство, као и учитељи, трговци, занатлије.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Забавникъ : за 1833 годину”. digitalna.nb.rs. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Деретић, Јован (2016). Алманаси Вуковог доба. Зрењанин: Sezam Book. стр. 125-140.