Забрањене игре

С Википедије, слободне енциклопедије
Забрањене игре
Забрањене игре.jpg
Филмски постер
Жанрратни
драма
РежијаРене Клеман
СценариоЖан Оранш
Пјер Бост
ПродуцентРобер Дорфман
Главне улогеЖорж Поујоли
Брижит Фоси
Филип Шеризе
МузикаНарсисо Јепез
Продуцентска
кућа
Silver Films
Metro-Goldwyn-Mayer
Година1952.
Трајање86 минута
ЗемљаФранцуска
Језикфранцуски
Зарада36,8 милиона долара[1]
IMDb веза

Забрањене игре (франц. Jeux interdits) је француска ратна драма из 1952. године у режији Рена Клемана и заснована је на роману Франсоа Бојера Jeux Interdits. Иако у почетку није био успешан у Француској прославио се у другим државама. Освојио је Златног лава на Филмском фестивалу у Венецији, Оскара за најбољи међународни филм у Сједињеним Америчким Државама и БАФТА за најбољи филм.

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУпозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм се дешава у јуну 1940. током битке за Француску.[2] Након што су петогодишњој Полет погинули родитељи и пас у немачком ваздушном нападу на колони избеглица из Париза, трауматизовано дете среће десетогодишњег Мишела Долеа чија га породица прихвата.[2] Њих двоје покушавају да се изборе са смрћу и уништењем које их окружује тако што тајно граде мало гробље међу рушевинама напуштене воденице где закопају њеног пса и почињу да сахрањују друге животиње обележавајући њихове гробове крстовима украденим са локалног гробља, укључујући и једно које припада Мишеловом брату.[2] Мишелов отац прво сумња да је крст Мишеловог брата са гробља украо његов комшија али на крају сазнаје да га је Мишел украо. У међувремену, француски жандарми долазе у домаћинство Долеа да одведу Полет. Мишел не може да поднесе помисао на њен одлазак и каже оцу да ће му рећи где су украдени крстови ако заузврат не треба да преда Полет жандармима али његов отац не одржи обећање: Мишел уништава крстове и Полет одлази у логор Црвеног крста, али на крају филма бежи у гомили људи у кампу Црвеног крста, плачући за Мишелом и његовом мајком.

Улоге[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ JP. „Jeux interdits (1952)- JPBox-Office”. 
  2. ^ а б в Ehrenstein, David. „Forbidden Games”. The Criterion Collection (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-19. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]