Заваље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Заваље
Crkva Zavalje - panoramio.jpg
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Унско-сански кантон
ГрадБихаћ
Становништво
 — 2013.178
Географске карактеристике
Координате44°47′ СГШ; 15°50′ ИГД / 44.78° СГШ; 15.84° ИГД / 44.78; 15.84Координате: 44°47′ СГШ; 15°50′ ИГД / 44.78° СГШ; 15.84° ИГД / 44.78; 15.84
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Заваље на мапи Босне и Херцеговине
Заваље
Заваље
Заваље на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број037

Заваље је насељено мјесто у општини Бихаћ, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Историја[уреди]

Заваље је било гранична утврђење у Лици послије протјеривања Турака 1791. године. Уз утврђење испод планине Пљешевице насељавали се становници средишње Лике. Убрзо се село развило и постала подручна капела жупе Кореница, да би 1796. постала жупа. Најприје је изграђена дрвена црква, коју су Турци спалили 1816. године. Послије је изграђена нова зидана црква посвећена Св. Фрањи Асишком. Село је добило и основну школу 1836, a телеграф 1874. године. Такође 1884. изграђен је и водовод са два бунара који и данас постоје.

Село, a касније и жупа, припадало је Сењско-модрушкој бискупији, затим Ријечко-сењској надбискупији, данас припада новооснованој Госпићко-сењској бискупији. Административно, општина Заваље припадала је срезу Кореници све до 1947. године. Те године су НР БиХ је дата сва села која су припадала општини Заваље, осим села Мелиновац.

Становници жупе Заваља (Велики и Мали Скочај, Међудражје, Заваље, Мали и Велики Баљевац) задржали су свој лички идентитет. Села Мали и Велики Баљевац су исељена због изградње војног аеродрома код Бихаћа.

Цијела жупа и општина страдала је и у Другом свјетском рату и у рату у Хрватској. Након операције Олуја народ се само делимично вратио.

Заваљчани, који су се педесетих година 20. вијека одселили у Загреб, основали су Личку изворну скупину „Пљешевица“, гдје се окупљају његујући личке пјесме и кола, те обнављају народну ношњу.

Становништво[уреди]

Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 165
Срби 7
Југословени 6
остали и непознато
Укупно 178 ' ' '
Демографија[1]
Година Становника
1961. 474
1971. 372
1981. 284
1991. 178

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]