Зависност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Адикција
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Адикциона психијатрија
Адикциона медицина
ICD-10 F10-F19 одсек .2

Зависност или адикција је подложност некој штетној навици, најчешће, психофизичка зависност од дрога (укључујући легалне лекове, никотин, кофеин и алкохол). У последњих пар деценија, од појаве интернета, спомиње се и могућност постојања зависности од интернета. Класификације укључују више врста зависности, попут физиолошке, психолошке, бихевиоралне и конзумптивне. Све врсте имају сличан ток, дијагнозу, прогнозу и процедуру третмана.

Зависност је мождани поремећај карактерисан компулсивним ангажовањем ради реализације стимулуса награђивања, уз игнорисање штетних последица.[7] Упркос учешћа бројних психосоциолошких фактора, биолошки процес – онај који је индукован репетитивним излагањем адиктивном стимулусу – је сржна патологија која подстиче развој и одржавање зависности.[1][8] Два својства која карактеришу све адиктивне стимулусе су поткрепљење (i.e., они повећавају вероватноћу да ће особа тражити поновљено излагање њима) и интринзично награђивање (i.e., они се спознају као инхерентно позитивни, пожељни и угодни).[1][2][6]

Зависност је поремећај можданог система награђивања који настаје путем транскрипционих и епигенетичких механизама и јавља се током времена услед хронично високих нивоа излагања адиктивном стимулусу (нпр., морфину, кокаину, сексуалном односу, коцкању, итд.).[1][9][10] ΔFosB, ген транскрипционог фактора, је критична компонента и чест фактор у развоју виртуално свих форми бихевиоралне адикције и наркоманије.[9][10][11][12] Током две деценије истраживања улоге ΔFosB у адикцији је показано да она настаје, и да се повезано компулсивно понашање интензивира или умањује, заједно са прекомерним изражавањем ΔFosB гена у D1-типу MSN неурона нуклеус акумбенса.[1][9][10][11] Због узрочног односа између ΔFosB изражавања и адикција, то се користи као преклинички биомаркер адикције.[1][9][11] ΔFosB изражавање у тим неуронима директно и позитивно регулише самодозирање дроге и сензибилизацију награђивања путем позитивног појачавања, уз умањивање сензитивности на аверзију.[note 1][1][9]

Две групе истраживача су објасниле како адикција производи „запањујуће високе финансијске и људске трошкове” код особа и друштва као целине путем директних непожељних дејстава дрога, везаних здравствених трошкова, дугорочних компликација (e.g., рак плућа услед пушења дувана, цироза јетре услед конзумирања алкохола, или мет уста услед интравенозног уноса метамфетамина), функционалних последица услед измењене неуропластичности мозга, и консеквентног губитка продуктивности.[13][14][15] Класичне ознаке зависности обухватају умањену контролу над супстанцама или понашањем, преокупацију супстанцом или понашањем и континуирану употребу упркос последица.[16] Навике и обрасци везани за зависност обично се карактеришу непосредним задовољавањем (краткорочна награда), заједно са одложеним штетним ефектима (дугорочним трошковима).[17]

Примери наркоманије и бихевиоралних адикција су: алкохолизам, амфетаминска адикција, кокаинска адикција, никотинска адикција, опијатна адикција, адикција на храну, коцкарска адикција, и сексуална адикција. Једина бихевиорална адикција препозната у DSM-5 је коцкарска адикција. Термин адикција се често неисправно користи за означавање других компулзивних понашања или поремећаја.[18] Важна разлика између адикције на дрогу и токсикоманије јесте да токсикоманија представља поремећај у коме прекид употребе дрога резултира непријатним стањем повлачења, што може довести до даље употребе дрога. Адикција је компулсивна употреба супстанце или испољавање понашања које је независно од повлачења.

Неуропсихологија[уреди]

Когнитивна контрола и контрола стимулуса, која је повезана са оперантом и класичним кондиционирањем, представља супротне процесе (i.e., унутрашњи vs спољашњи или еколошки, респективно) који се надмећу за контролу над изазваним понашањима особе.[19] Когнитивна контрола, а посебно инхибиторна контрола над понашањем, је умањена код адикције и хиперкинетичког поремећаја.[20][21] Стимулусом подстакнути бихевиорални респонси (i.e., стимулусна контрола) који су асоцирани са датим наградним подстицајем имају тенденцију домирања понашања особе подложне адикцији.[21]

Бихевиорална зависност[уреди]

Термин бихевиорална зависност се односи на компулзију узимања учешћа у бихевиоралном награђивању – што је понашање које је инхерентно награђујуће (i.e., пожељно или привлачно) – упркос штетним последицама.[5][10][12] Преклиничком евиденцијом је демонстрирано да знатно повећано изражавање ΔФосБ гена услед репетитивног и прекомерног излагања природном награђивању индукује исте бихевиоралне ефекте и неуропластичност као што се јавља и код адикције на дрогу.[10][22][23][24]

Прегледом клиничких истраживања код људи и преклиничких студија у којима ΔFosB узима учешћа је идентификована компулзивна сексуална активност – специфично, било која форма сексуалног односа – као адикција (i.e., сексуална адикција).[10][22] Поврх тога, унакрсна сензибилизација награђивања између амфетамина и сексуалне активности, својство у коме са излагањем долази до повећавања жеље за оба стимулуса, је показана да се јавља преклинички и клинички као допамински дисрегулациони синдром;[10][22][23][24] ΔFosB експресија је неопходна за испољавање ефекта унакрсне сензибилизације, који се интензивира са повећањем нивоа ΔFosB изражавања.[10][23][24]

Прегледи преклиничких истраживања индицирају да дугорочна фреквентна и прекомерна конзумација хране са високим саржајем масти и шећера може да доведе до адикције (адикција на храну).[10][12]

Коцкање је вид природног награђивања који је асоциран са компулзивним понашањем и за који су клинички дијагностички приручници, попут DSM-5, идентификовали дијагностичке критеријуме за „адикцију”.[10] Постоји евиденција изведена из функционалног неуроимиџинга да коцкање активира систем награђивања, а посебно Мезолимбични пут.[10][25] Слично томе, шопинг и играње видео-игара су повезани са компулзивним понашањима код људи, а такође је показано да активирају мезолимбички пут и друге делове система награђивања.[10] На бази ове евиценције, коцкарска адикција, зависност од видео игара и куповинска адикција се сходно класификују.[10][25]

Фактори ризика[уреди]

Постоји опсег генетичких и еколошких фактора ризика за развијање зависности који варирају унутар популације.[1][26] Приближно половина ризика особе од развоја зависности произилази из њене генетичке конституције, док се друга половина изводи из окружења.[1] Међутим, чак и код индивидуа са релативно ниском генетичком предиспозицијом, излагање довољно високим дозама адиктивне дроге током дугог временског периода (нпр. недеља – месеци) може да доведе до адикције.[1] Другим речима, свако може да постане завистан под одговарајућим околностима.

Узраст[уреди]

Адолесценција представља период јединствене рањивости за развој зависности.[27] Не само да су адолесценти склонији да иницирају и одржавају употребу дрога, него и када постану зависни, они су отпорнији на лечење и подложнији су релапсу.[28][29] Статистичари су показали да су они који почну да конзумирају алкохол у млађем добу склонији да постану зависни од њега касније у животу. Око 33% популације конзумира алкохол први пут у узрасту између 15 и 17, док је 18% изложено пре тог узраста. Што се тиче злоупотребе алкохола или зависности, заступљеност је висока међу онима који су прво конзумирали алкохол пре него што су имали 12 година, а затим опада након тога. На пример, 16% алкохоличара је почело са конзумацијом пре дванаесте године живота, док само 9% је први пут конзумирало алкохол при узрасту између 15 и 17. Овај проценат је још нижи, 2,6%, за оне који су почели са навиком након своје 21. године.[30]

Напомене[уреди]

  1. Смањење осећајне аверзије, најјеноставније гледано, значи да је понашање особе мање вероватно да буде под утицајем нежељених исхода.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Nestler EJ (децембар 2013). „Cellular basis of memory for addiction”. Dialogues Clin. Neurosci. 15 (4): 431—443. PMC 3898681Слободан приступ. PMID 24459410. 
  2. 2,0 2,1 „Glossary of Terms”. Mount Sinai School of Medicine. Department of Neuroscience. Приступљено 9. 2. 2015. 
  3. Volkow ND, Koob GF, McLellan AT (јануар 2016). „Neurobiologic Advances from the Brain Disease Model of Addiction”. N. Engl. J. Med. 374 (4): 363—371. PMID 26816013. doi:10.1056/NEJMra1511480. 
  4. Angres DH, Bettinardi-Angres K (октобар 2008). „The disease of addiction: origins, treatment, and recovery”. Dis Mon. 54 (10): 696—721. PMID 18790142. doi:10.1016/j.disamonth.2008.07.002. 
  5. 5,0 5,1 Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ур.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 364—365, 375. ISBN 9780071481274. »The defining feature of addiction is compulsive, out-of-control drug use, despite negative consequences. ...
    compulsive eating, shopping, gambling, and sex–so-called "natural addictions"–  Indeed, addiction to both drugs and behavioral rewards may arise from similar dysregulation of the mesolimbic dopamine system.«
     
  6. 6,0 6,1 Taylor SB, Lewis CR, Olive MF (фебруар 2013). „The neurocircuitry of illicit psychostimulant addiction: acute and chronic effects in humans”. Subst. Abuse Rehabil. 4: 29—43. PMC 3931688Слободан приступ. PMID 24648786. doi:10.2147/SAR.S39684. 
  7. [1][2][3][4][5][6]
  8. American Society for Addiction Medicine (2012). „Definition of Addiction”. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Ruffle JK (новембар 2014). „Molecular neurobiology of addiction: what's all the (Δ)FosB about?”. Am. J. Drug Alcohol Abuse. 40 (6): 428—437. PMID 25083822. doi:10.3109/00952990.2014.933840. 
  10. 10,00 10,01 10,02 10,03 10,04 10,05 10,06 10,07 10,08 10,09 10,10 10,11 10,12 Olsen CM (децембар 2011). „Natural rewards, neuroplasticity, and non-drug addictions”. Neuropharmacology. 61 (7): 1109—1122. PMC 3139704Слободан приступ. PMID 21459101. doi:10.1016/j.neuropharm.2011.03.010. 
    Table 1: Summary of plasticity observed following exposure to drug or natural reinforcers"
  11. 11,0 11,1 11,2 Biliński P, Wojtyła A, Kapka-Skrzypczak L, Chwedorowicz R, Cyranka M, Studziński T (2012). „Epigenetic regulation in drug addiction”. Ann. Agric. Environ. Med. 19 (3): 491—496. PMID 23020045. 
  12. 12,0 12,1 12,2 Robison AJ, Nestler EJ (новембар 2011). „Transcriptional and epigenetic mechanisms of addiction”. Nat. Rev. Neurosci. 12 (11): 623—637. PMC 3272277Слободан приступ. PMID 21989194. doi:10.1038/nrn3111. 
  13. Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 1: Basic Principles of Neuropharmacology”. Ур.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 4. ISBN 9780071481274. 
  14. KR Merikangas KR, McClair VL (јун 2012). „Epidemiology of Substance Use Disorders”. Hum. Genet. 131 (6): 779—789. PMC 4408274Слободан приступ. PMID 22543841. doi:10.1007/s00439-012-1168-0. 
  15. „AMERICAN BOARD OF MEDICAL SPECIALTIES RECOGNIZES THE NEW SUBSPECIALTY OF ADDICTION MEDICINE” (PDF). American Board of Addiction Medicine. 14. 3. 2016. Приступљено 3. 4. 2016. 
  16. Morse RM, Flavin DK (август 1992). „The definition of alcoholism. The Joint Committee of the National Council on Alcoholism and Drug Dependence and the American Society of Addiction Medicine to Study the Definition and Criteria for the Diagnosis of Alcoholism”. JAMA. 268 (8): 1012—4. PMID 1501306. doi:10.1001/jama.1992.03490080086030. 
  17. Marlatt GA, Baer JS, Donovan DM, Kivlahan DR (1988). „Addictive behaviors: etiology and treatment”. Annu Rev Psychol. 39: 223—52. PMID 3278676. doi:10.1146/annurev.ps.39.020188.001255. 
  18. American Psychiatric Association (2013). „Substance-Related and Addictive Disorders” (PDF). American Psychiatric Publishing. стр. 1—2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 8. 2015. Приступљено 10. 7. 2015. »Additionally, the diagnosis of dependence caused much confusion. Most people link dependence with "addiction" when in fact dependence can be a normal body response to a substance.« 
  19. Washburn DA (2016). „The Stroop effect at 80: The competition between stimulus control and cognitive control”. J Exp Anal Behav. 105 (1): 3—13. PMID 26781048. doi:10.1002/jeab.194. 
  20. Diamond A (2013). „Executive functions”. Annu Rev Psychol. 64: 135—168. PMC 4084861Слободан приступ. PMID 23020641. doi:10.1146/annurev-psych-113011-143750. 
  21. 21,0 21,1 Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 13: Higher Cognitive Function and Behavioral Control”. Ур.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 313—321. ISBN 9780071481274. 
  22. 22,0 22,1 22,2 Karila L, Wéry A, Weinstein A, Cottencin O, Petit A, Reynaud M, Billieux J (2014). „Sexual addiction or hypersexual disorder: different terms for the same problem? A review of the literature”. Curr. Pharm. Des. 20 (25): 4012—4020. PMID 24001295. doi:10.2174/13816128113199990619. 
  23. 23,0 23,1 23,2 Pitchers KK, Vialou V, Nestler EJ, Laviolette SR, Lehman MN, Coolen LM (фебруар 2013). „Natural and drug rewards act on common neural plasticity mechanisms with ΔFosB as a key mediator”. The Journal of Neuroscience. 33 (8): 3434—3442. PMC 3865508Слободан приступ. PMID 23426671. doi:10.1523/JNEUROSCI.4881-12.2013. 
  24. 24,0 24,1 24,2 Beloate LN, Weems PW, Casey GR, Webb IC, Coolen LM (фебруар 2016). „Nucleus accumbens NMDA receptor activation regulates amphetamine cross-sensitization and deltaFosB expression following sexual experience in male rats”. Neuropharmacology. 101: 154—164. PMID 26391065. doi:10.1016/j.neuropharm.2015.09.023. 
  25. 25,0 25,1 Grant JE, Potenza MN, Weinstein A, Gorelick DA (септембар 2010). „Introduction to behavioral addictions”. Am. J. Drug Alcohol Abuse. 36 (5): 233—241. PMC 3164585Слободан приступ. PMID 20560821. doi:10.3109/00952990.2010.491884. 
  26. Vassoler FM, Sadri-Vakili G (2014). „Mechanisms of transgenerational inheritance of addictive-like behaviors”. Neuroscience. 264: 198—206. PMC 3872494Слободан приступ. PMID 23920159. doi:10.1016/j.neuroscience.2013.07.064. 
  27. Spear LP (јун 2000). „The adolescent brain and age-related behavioral manifestations”. Neuroscience and Biobehavioral Reviews. 24 (4): 417—463. PMID 10817843. doi:10.1016/s0149-7634(00)00014-2. 
  28. Catalano RF, Hawkins JD, Wells EA, Miller J, Brewer D (1990). „Evaluation of the effectiveness of adolescent drug abuse treatment, assessment of risks for relapse, and promising approaches for relapse prevention”. The International Journal of the Addictions. 25 (9A-10A): 1085—140. PMID 2131328. 
  29. Perepletchikova F, Krystal JH, Kaufman J (новембар 2008). „Practitioner review: adolescent alcohol use disorders: assessment and treatment issues”. Journal of Child Psychology and Psychiatry, and Allied Disciplines. 49 (11): 1131—1154. PMC 4113213Слободан приступ. PMID 19017028. doi:10.1111/j.1469-7610.2008.01934.x. 
  30. „Age and Substance Abuse”. 

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).