Завичајни музеј Алексинац

Завичајни музеј Алексинац
Завичајни музеј Алексинац
	Завичајни музеј Алексинац
Оснивање	24. новембар 1963.
Локација	Алексинац; Србија
Врста	музеј
Број предмета	5.000
Директор	Александар Никезић
Адреса	Момчила Поповића 20, Алексинац
Веб-сајт	Завичајни музеј Алексинац

Завичајни музеј Алексинац је основан одлуком СО Алексинац 24. новембра 1963. године.^[2]^[1]

Седиште музеја се налази у улици Душана Тривунца број 7, а стална поставка у старој градској кући у улици Момчила Поповића бр.20, најстаријој кући у граду. Као зграда Завичајног музеја проглашена је 1985. године спомеником културе. У њој се чува преко 5ооо експоната распоређених у археолошку, нумизматичку, историјску, етнолошку, уметничку и природњачку збирку, што га сврстава у категорију музеја комплексног типа.

Од 2009. године музеј издаје свој годишњак „Караџић“ – часопис за историју, етнологију, археологију и уметност^[1] настављајући традицију етнолога Тихомира Ђорђевића који је још 1899. године у Алексинцу покренуо истоимени часопис.

Градска кућа

Зграда Завичајног музеја у Алексинцу, позната као градска кућа, по својим карактеристикама, почев од старости, аутентичности и реткости до естетских, културних и друштвено-историјских вредности, културно је добро под заштитом и има статус споменика културе. Стилски ову кућу везују за турски период градње, што наводи на закључак да је саграђена пре 1833. године. ^[1]Као први познати власник куће помиње се 1839. године Анастас Шпартаљ, трговац који до 1863. године постаје један од најбогатијих људи у Алексинцу. Породица Шпартаљ живела је у овој кући до 1934. године.

Етнолошка збирка

Етнолошка збирка, која је по броју предмета највећа, подељена је на предмете који припадају градској односно сеоској култури с краја XIX и почетка XX века углавном сакупљане на читавој територији Алексиначког Поморавља која поред саме вароши обухвата и сеоска насеља распоређена у плодној моравској равници и потпланинској зони Јастрепца, Буковика и Лесковика. Према броју и разноврсности предмета издвајају се подзбирке: накита (пафте, минђуше, прстење, тепелуци); предмета од текстила (ћилими, „домаћице“, гобленско ткање); народних ношњи (кошуље, јелеци, либада, завијаче); металног и дрвеног покућства као и посуда од керамике. Посебну збирку чине обредни хлебови употребљавани у ритуалне сврхе о Божићу и другим празницима, врло разноврсни како по облику тако и по називима. У сталној поставци музеја приказани су ентеријер градске куће из друге половине XIX века и импровизовано сеоско огњиште са покућством XIX и прве половине XX века.

Галерија експоната

Види још

Зграда Завичајног музеја у Алексинцу

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. „Водич кроз музеје Србије” (PDF). muzejkrajine.org.rs. стр. 87—89. Приступљено 24. 1. 2026.
^ „Званична презентација музеја”. Архивирано из оригинала 31. 5. 2014. г. Приступљено 30. 5. 2014.

Литература

Часопис Караџић, Завичајни музеј Алексинац, број 2/2010 ISSN 1821-4061

Спољашње везе

[Водич_кроз_музеје_Србије-1] а ^б ^в ^г Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. „Водич кроз музеје Србије” (PDF). muzejkrajine.org.rs. стр. 87—89. Приступљено 24. 1. 2026.

[2] „Званична презентација музеја”. Архивирано из оригинала 31. 5. 2014. г. Приступљено 30. 5. 2014.

[1]

[2]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Сједињене Државе