Заводница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Заводница
Omphalotus olearius 3.JPG
Заводница
Omphalotus olearius.JPG
Заводница
Таксономија
Царство: Fungi
Одељак: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Agaricales
Породица: Marasmiaceae
Род: Omphalotus
Врста: O. olearius
Биномијална номенклатура
Omphalotus olearius
(DC.) Sing. (1948)
Синоними[1]
  • Agaricus olearius DC. (1815)
  • Agaricus olearius subsp. phosphoreus Battarra ex Pers. (1828)
  • Dryophila phosphorea (Battarra ex Pers.) Quél. (1888)
  • Clitocybe olearia (DC.) Maire (1933)
  • Clitocybe phosphorea (Battarra ex Pers.) Bohus (1957)
Заводница може изазвати озбиљне здравствене сметње или чак и смрт!
Omphalotus olearius

Заводница или брагара (лат. Omphalotus olearius), отровна je гљива која спада у род Лисичица. Иако није опасна по живот препоручује се да се не конзумира. Она расте бусенасто на пањевима букве, храста и маслине најчешће покривених земљом, лети и у јесен.[2]

Клобук[уреди]

Клобук је још врло млад испупчен, убрзо с јамицом па лијевком, све дубљим: руб подврнут, најприје цјеловит, затим наковрчен, а често и усјечен на лапове. Кожица дебела, као гума, блистава, за сушна времена распуцава се често на уздужне пруге, међу којима се понекад указују и паралелна влакна. Наранђжасто жут, наранђжастосмеђ или смеђ; на континенту, гдје је у просјеку крупнији, буде ка томе неријетко и ишаран и са још тамнијим смеђим мрљама, као да је прогорио.[2]

Листићи[уреди]

Листићи су ниски до веома ниско силазни, танки, густи, са бритком оштрицом, широки 5-9 милиметара, лучно прате облик клобука; златножути с наранђжастим дашком (загаситокадмиј). У мраку некад свијетлуцају, некад не.[2]

Отрусина[уреди]

Отрусина или отисак спора је крембијела.

Стручак[уреди]

Стручакје ваљкаст или надоље постепено ужи, прелази у клобук ширећи се под листићима, тако да цијела гљива даје дојам правог лијевка или љиљана. Млади искривљен, одрасли ексцентричан кад расте постранце на дрвету. Тврд и пун, извана и у кори влакнаст. Свијетлије истобојанс клобуком, према дну и тамније смеђ.[2]

Месо[уреди]

Месо је танко, тврдо-еластично, у уздужно одвојим слојевима, у клобуку свијетлије жуто, у стручку тамније све до смеђега. Окус благ или мало купи у устима, мирис сложен, најприближније на смолу.[2]

Станиште и распрпострањеност[уреди]

Расте у грмовима, понекад и десетак комада у једном, на пањевима, корјењу дрвећа, а нерјетко и као паразит. На медитерану највећма из маслиновог дрвета; ипак готово нема листопадне врсте дрвета, па чак ни грмља, на чијој се подлози неће пробити на свјетло дана.[2]

Доба[уреди]

На континенту VII-XI, на Медитерану X-I

Јестивост[уреди]

Неугодно отровна иако не и по живот опасна гљива. Лијечење као у осталих тровања гастроинтестиналног типа.[2]

Сличне врсте[уреди]

Сличне врсте су лисичица камењарка и смеђа лисичица.[2]

Литература[уреди]

  1. „Synonymy: Omphalotus olearius (DC.) Singer”. Species Fungorum. CAB International. Приступљено 2015-09-24. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "Naprijed"; Zagreb 1986.

Спољашње везе[уреди]