Загонетка

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Загонетке)

Загонетка (од глагола гонетати) је исказ, питање или фраза двосмисленог или нејасног значења, односно врста мисаоно-говорне игре, изражене у виду метафоричног - описног или непосредног, често збуњујућег питања, које захтева одговор. Питање је формулисано у готово утврђеном облику и има само један прави одговор прихваћен у традицији. По Караџићу, назива се још гонеталицом.

Она потиче из најстаријих времена, а доказ за то је њен начин изражавања у сликама, што је прафеномен сваког људског говора. Многе форме и теме загонетања се срећу још у античкој књижевности (код Хесиода, Хомера, Пиндара, Платона, Есхила).

Мисао о обредном карактеру загонетке се среће још у Старој Индији, а и у раном хришћанству. Код нас се, још у 19. веку, среће обичај да се загонета само у одређено доба године, као и употреба загонетки у свадбеном обреду.

Код нас, први бележи народне загонетке Вук Стефанофић Караџић, 1821. у додатку Новина сербских, потом у друго издање Рјечника, а у рукопису оставља још око пет стотина. Неколико стотина још објављује Стојан Новаковић 1877., а потом и Вук Врчевић у збирци „Народне хумористичне гаталице и варалице“ из 1885.

Највећи број загонетки се заснива на чињеничком упоређивању. Природа ствари посматрана је само из једне, увек изненађујуће перспективе, и открива се поређењем. Живописна, духовита слика предмета, бића, појаве, дата загонетањем, стоји у неочекиваном и једностраном односу, пуном напетости, са одгонетајем, који се разрешава асоцијацијом по сличности својих карактеристичних особина са онима који су дати загонетањем. Притом се често полази од анимистичког погледа на свет:

У загонетке се могу убројати кратке приче обликоване као рачунски задаци, разне говорно-сликовне загонетке, ребуси и пантомимски задаци.

Појављују се у обичној и ритмичној прози, али и у стиху. Њена веза са метафором је очигледна.

Литература[уреди]

  • Шкреб и група аутора Речник књижевних термина, Београд: Бигз, 1986.
  • Новаковић, С. Српске народне загонетке, 1877.
  • Кнежевић, М. Антологија народних умотворина, 1957.
  • Бонифачић, Н. Народне драме, пословице, загонетке, 1963.
  • Латковић, В. Народна књижевност I, 1967.