Пређи на садржај

Заграђе (Горњи Милановац)

Координате: 44° 10′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.166666° С; 20.45° И / 44.166666; 20.45
С Википедије, слободне енциклопедије
Заграђе
Црква Св. архангела Гаврила
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Пад 263
Географске карактеристике
Координате44° 10′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.166666° С; 20.45° И / 44.166666; 20.45
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина572 m
Заграђе на карти Србије
Заграђе
Заграђе
Заграђе на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Заграђе је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 263 становника. Удаљено је 15 км од Горњег Милановца – Ибарском магистралом у правцу Београда. Налази се на северним падинама планине Рудник, на надморској висини од 330 до 550 м и на површини од 1.761 ха.[1]

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Заграђу (општина Горњи Милановац), Крајпуташ Милутину Виторовићу у Заграђу и црква посвећена светом архангелу Гаврилу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Заграђе је заједно са средњовековним градом Островицом чинило једну целину, па се у то време о њему говорило „за градом”. Сматра се да је од тога „за градом” настало Заграђе. Град и утврђење Островицу обновио је 1430. године деспот Ђурађ Бранковић – Смедеревац. У Островици било је и седиште локалне власти. Из времена када је до овог села допирало Панонско море одржало се ретко дрво божиковина, које народ зове зеленика.[1]

Заграђе је још једно село из којег се народ (осим шест фамилија) иселио пред најездом Турака. У 18. веку ту су се настанили досељеници из Старог Влаха, Срема и околине Ужица.[1]

Заграђе се први пут помиње у турском попису 1476. године и тада је имало 12 домова.[1]

Село је имало општину, а основна школа у селу ради од 1873. године. Село је изградило цркву 1870. године, а на њеним темељима је 1966. године изграђена црква Светог архангела Гаврила. Сеоска слава је Бели четвртак.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 183 ратника. Погинуло их је 84 а 99 је преживело.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 1077 становника, 1921. године 951, а 2002. године тај број је спао на 500.[1]

У насељу Заграђе живи 427 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (45,8 код мушкараца и 48,4 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.059
1953. 1.051
1961. 1.029
1971. 878
1981. 808
1991. 616 610
2002. 493 500
2011. 385
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
488 98,98%
Црногорци
  
4 0,81%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 185 185 212 202 196 185 162


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 43 44 20 17 14 11 7 5 1 0 3,04
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 224 61 135 22 5 1
Женски 209 17 129 57 3 3
УКУПНО 433 78 264 79 8 4
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 90 9 0 24 25
Женски 30 4 0 1 13
Укупно 120 13 0 25 38
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 12 8 2 3
Женски 0 1 4 3 0
Укупно 2 13 12 5 3
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 1 1 1
Женски 0 1 1 0 1
Укупно 0 2 2 1 2
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 0
Женски 0 0 0 1
Укупно 1 0 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 230. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]