Законик опшчи црногорски и брдски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Законик опшчи црногорски и брдски је закон који је важио у Црној Гори. Донесен је у манастиру Стањевићи годину дана после доношења Стеге (1797.). Имао је 16 чланова али је допуњен 1803. године са нових 17 чланова па је укупно имао 33 члана. Овај закон се углавном ослања на обичајно право, а за кривична дела предвиђа тешке казне. Издајници и насилници који без дубљег повода убијају, кажњавају се смрћу, па се наводе начини погубљења - стрељање, вешање, каменовање. Ако неко од оваквих криваца побјегне може га свако убити, а имовина му се заплењује. Забрањују се самовољне освете и пресуде тј. самопомоћ, а оштећени се упућује на редован суд. Судија коме се докаже узимање мита, губи службу. Строго се кажњава отмица жене за живота њеног мужа или дјевојке која својом вољом или вољом својих не пристаје на брак. Кажњава се и поп који би склопио такав брак. Санкционишу се подвале и преваре. Законодавац покушава да сузбије двобој и мегдан као средство решавања спорова и покушава да сузбије крвну освету, што је плод настојања Петра Цетињског да уједини сва племена у стварању државе и бољем одупирању Турака. У закону се појављује и право прече куповине и једна новина – порез. Свака кућа је била дужна да да одређену своту новца годишње, а порез скупљају кнезови и на дан Рождества Пресвете Богородице предају га Правитељству на Цетињу.

Циљ овог закона није само био да се уједине племена у борби против Турака, као што је то био циљ код Стеге, већ има за циљ и постепено правн орегулисање односа у друштву.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]