Закон о краљевској власти и врховној државној управи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Закон о краљевској власти и врховној државној управи је био први закон шестојануарске диктатуре (1929). Заменио је укинути Видовдански устав.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је дефинисана као наследна монархија, а одредбе Видовданског устава о уставној и парламентарној монархији су заобиђене. Закон је стављен ван снаге Септембарским уставом (1931).

Краљевска власт[уреди]

Краљ је био носилац све власти у земљи.[1] Издавао је и проглашавао законе својим указима које су премапотписивали председник Министарског савета, ресорни министар и министар правде.[2] Краљева личност је била неприкосновена и није могао бити тужен.

Краљ је постављао државне чиновнике. Именовао је председника и чланове Министарског савета који су радили по његовом овлашћењу. Он је био врховни заповедник војне силе, давао је војне чинове, ордене и друга одликовања. Судска власт је вршена у име краља.

Краљ је имао право амнестије и помиловања. Он је представљао земљу у иностранству и склапао споразуме са другим државама. Краљ је оглашавао рат и склапао мир.[3]

Законом је било уређено и династичко наслеђивање, састав Краљевског дома и заступништво краља, као и састав и делокруг Намесништва.[4]

Врховна државна управа[уреди]

На челу врховне државне управе је био председник Министарског савета. Краљ је именовао председника и чланове Министарског савета који су стојали непосредно под краљем и радили по његовом овлашћењу у појединим гранама државне управе. Број министарстава је одређивао краљ.[5]

Министри су били одговорни краљу, а краљ их је могао оптужити. Тада би министрима судио Државни суд којег су чинила три државна саветника и три касационе судије, које је именовао краљ. Председник Касационог суда је био председник Државног суда.[6]

Ближе уређење врховне државне управе је било прописано Законом о уређењу врховне државне управе (1929).

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Члан 2. Закона о краљевској власти и врховној државној управи (1929)
  2. ^ Члан 18. Закона о краљевској власти и врховној државној управи (1929)
  3. ^ Чланови 2, 3, 4, 15. и 20. Закона о краљевској власти и врховној државној управи (1929)
  4. ^ Чланови 7—13. Закона о краљевској власти и врховној државној управи (1929)
  5. ^ Члан 15. Закона о краљевској власти и врховној државној управи (1929)
  6. ^ Чланови 16. и 17. Закона о краљевској власти и врховној државној управи (1929)

Литература[уреди]