Нојшванштајн

Дворац Нојшванштајн, поглед с југа

Нојшванштајн

Нојшванштајн на карти Немачке

Нојшванштајн (нем. Neuschwanstein, у буквалном преводу значи „нови лабудов камен“) је немачки замак на југозападу Баварске близу Фисенa, који је саградио баварски краљ Лудвиг II 1869. године.

Један је од најпознатијих замака и романтичних призора на свету и омиљено туристичко одредиште. Грађен је од 1869. до 1886. углавном у стилу немачке романике из XII века, премда врло слободно интерпретиране. Поједини детаљи су преузети из стварних зграда, али је замак у целини оригинална грађевина. Простире се на површини од 5.935 m² на надморској висини од 965 метара. Од планираних 228 просторија довршено је свега 15, а трошкови изградње замка износили су у тренутку Лудвигове смрти невероватних 6.180.047 марака. У непосредној близини налази се и замак Хоеншвангау (нем. Schloss Hohenschwangau).

Дворац је био намењен да буде краљев дом, све док није умро 1886. године. Био је отворен за јавност убрзо након његове смрти. Од тада је више од 61 милиона људи посетило дворац Нојшванштајн. Више од 1,3 милиона људи посети годишње, са чак 6.000 дневно у току лета.

Историја

Лудвигов грб на улазу у замак

Замак Нојшвајнштајн између 1890. и 1905.

Лудвигов отац Максимилијан II је у близини данашњег замка Нојшванштајн 1837. године као своју летњу резиденцију саградио замак Хоеншвангау и то у готичком стилу. У њему је одрастао и млади Лудвиг где се упознао и с Рихардом Вагнером чије су опере изразито заинтересовале будућег краља. На месту Хоеншвангау налазила се тврђава Шванштајн чије је име Лудвиг II касније искористио за свој нови замак. На месту данашњег Нојшванштајна налазиле су се такође рушевине претходног замка које су у потпуности уклоњене при изградњи темеља новог замка, грађеног у стилу древних немачких витезова. Замак је требало да постане приватно место на којем ће у позоришним приредбама оживљавати хероји Вагнерових музичких драма.

Замак Вартбург послужио је као узор за Нојшванштајн

Замак Нојшванштајн из сличне перспективе

Почетне скице замка начинио је 1868. године сценограф минхенског дворског позоришта Кристијан Јанк, које је у архитектонске нацрте претворио Едуард Ридел, а с изградњом се започело 1869. године. Сама локација била је велики проблем при градњи замка, јер се налазила на око 200 метара изнад постојећег пута на безводној хриди. Пронађен је извор који је преусмерен према замку у који и данас увире. Ридел је водио радове све до 1872. године, а градњу су до 1886. године наставила још два архитекта. Градња је обустављена Лудвиговом смрћу 1886. године када је већина замка већ била завршена, као и декорације краљевских одаја, али други су ентеријери остали недовршени.

Унутрашњост дворца

Престолна дворана, разгледница с краја 19. века

Иако није у потпуности довршен, дворац има велики број вредних просторија уређених у стилу неороманике. Спољашњи изглед дворца ствара јак утисак распоредом разних елемената, а масивни су камени зидови олакшани с изузетно мало декорација. Стога се и не очекује богатство и сложеност унутрашњих просторија, јер је тешко пронаћи и делић површине без некаквог фигуративног или орнаменталног узорка. Посебно раскошна је Лудвигова спаваоница у готичком стилу с изрезбареним храстовим панелима и сликама које илуструју легенду о Тристану и Изолди. Масивни кревет с декоративним балдахином радило је 14 мајстора преко четири године. Лудвиг је ухапшен у ноћи с 11. на 12. јун 1886. године у својој спаваоници и ускоро проглашен душевно болесним.

Дневни салон је посвећен миту о лабудовом витезу Лоенгрину приказаном на таписеријама. Између дневне и радне собе налази се мала тзв. пећина, која је декорисана вештачким водопадом и промењивом игром светла. Трпезарија је с три спрата нижом кухињом повезана малим лифтом за јело.

Две највредније и најатрактивније просторије у дворцу су Престолна дворана (Thronsaal) и Дворана певача (Sängersaal). Прва је окружена кићеним византинским аркадама, а пројектовао ју је Едвард Ридел по узору на Ају Софију. Првотно је замишљена као Дворана Грала у Вагнеровом Парсифалу. Престоље које је требало бити постављено у средишту дворане нажалост никада није начињено. Престолна дворана је друга дворана дворца по својој величини, а посебно је вредна због изузетно декоративних мозаика на апсиди и кружном приказу животиња на поду. Највећи простор у дворцу заузима Дворана певача која је изведена према оригиналу у Вартбургу и има уздигнуту таваницу с панелима украшеним интарзијама с декоративним мотивима према знацима зодијака. Зидови дворане додатно су украшени мотивима из Лохенгрина и Парсифала. Према неким изворима управо је ова дворана подстакла Вагнера на компоновање Танхојзера.

Једна од последњих уређених просторија налази се на врху степеништа у високој северној кули. Посетиоци који се успну тако високо награђени су погледом не само на романтични околиш дворца, већ и на плавичасти звездани свод дворане са скулптуром змаја и стубовима богато декорисаним цветним узорцима. Ову просторију израдио је Јулиус Хофман 1884. године.

Дворац је опремљен и техничким детаљима који су одговарали тадашњем поимању модерног живота. Тако је дворац између осталога располагао и властитим системом грејања и звонцима за послугу. Посебно напредна била је опрема кухиње у којој се могла одређивати топлота, а дворац је имао и властити систем за грејање воде те тоалете с аутоматским испирањем.

У дворцу се данас могу посетити и просторије за послугу које су штедљиво опремљене с намештајем од храстовине. Поред једног стола и једног ормара свака је соба имала и по два кревета дуга 1,80 м. Просторије су биле одвојене непрозирним стаклима како би се Лудвиг II могао неприметно кретати дворцем. Послузи такође није било допуштено кориштење главног степеништа у дворцу, већ су морали да користе уско и стрмо степениште за послугу.

Занимљивости

Пред крај Другог светског рата у замак су додате залихе злата Дојче рајхсбанке (нем. Deutsche Reichsbanke) које су последњих дана рата одвезене на до данашњих дана непознато место. Према неким теоријама потопљене су у оближњем језеру Алатси, али те претпоставке никада нису доказане. По завршетку рата Баварски државни архив користио је поједине просторије замка за додавање архивских списа, спашених из порушеног Минхена.

Замак Нојшванштајн је једно од најпознатијих немачких туристичких одредишта које годишње посети око 1,3 милиона туриста. Уврштен је и на УНЕСКО-ову листу Светске културне баштине. Послужио је и као узор за бајковити замак у тематским парковима Дизниленда, као и сценографија за бројне игране филмове.

Литература

• Ammon, Thomas (2007), Ludwig II. für Dummies: Der Märchenkönig — Zwischen Wahn, Wagner und Neuschwanstein, Wiley-VCH, ISBN 978-3-527-70319-7 
• „Faltlhauser begrüßte 50-millionsten Besucher im Schloss Neuschwanstein” [Faltlhauser welcomed the 50 millionth visitor in Neuschwanstein Castle] (Саопштење) (на језику: German). Bayerisches Staatsministerium der Finanzen. 27. 7. 2005. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Neue Homepage für Schloss Neuschwanstein in fünf Sprachen” [New website for Neuschwanstein Castle in five languages] (Саопштење) (на језику: German). Bayerisches Staatsministerium der Finanzen. 28. 7. 2008. Приступљено 11. 3. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Pschierer: Schloss Neuschwanstein ist heute eine weltweite Premiummarke” [Pschierer: Neuschwanstein Castle today is a global premium brand] (Саопштење) (на језику: German). Bayerisches Staatsministerium der Finanzen. 19. 9. 2009. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Neuschwanstein Castle: Official Guide, Munich: Bayerische Verwaltung der staatlichen Schlösser, Gärten und Seen, 2004 
• Biedermann, Henning (април 2009), Neuschwanstein auf dem Weg zum Weltkulturerbe? Noch mehr Ruhm — noch mehr Schutz für das Königsschloss, Bayerisches Fernsehen, Архивирано из оригинала 20. 4. 2009. г. 
• Bitterauf, Theodor (1910), „Ludwig II. (König von Baiern)”, Allgemeine Deutsche Biographie (на језику: German), 55, стр. 540—555 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)(German WikiSource)
• Blunt, Wilfried (1970), Ludwig II.: König von Bayern, Heyne, ISBN 978-3-453-55006-3 
• Blunt, Wilfred (1973), The Dream King: Ludwig II of Bavaria, Penguin Books, ISBN 978-0-14-003606-0 
• Buchali, Frank (2009). „Schwangau: Neuschwanstein – Traumschloss als Postkartenmotiv” (pdf) (на језику: German). burgen-web.de. Приступљено 30. 9. 2012. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Desing, Julius (1992), Royal Castle Neuschwanstein, Kienberger 
• Farmer, Walter I. (2002), Die Bewahrer des Erbes: Das Schicksal deutscher Kulturgüter am Ende des Zweiten Weltkrieges, Gruyter, ISBN 978-3-89949-010-7 
• Hatton, Barry (29. 7. 2007). „New 7 wonders of the world are named”. Deseret News. Associated Press. Архивирано из оригинала 11. 7. 2010. г. Приступљено 30. 9. 2012. 
• Heinlein, Dieter (2004), Die Feuerkugel vom 6. April 2002 und der sensationelle Meteoritenfall "Neuschwanstein", Augsburg 
• Koch von Berneck, Max (1887), München und die Königsschlösser Herrenchiemsee, Neuschwanstein, Hohenschwangau, Linderhof und Berg, Zürich: Caesar Schmidt 
• Linnenkamp, Rolf (1986), Die Schlösser und Projekte Ludwigs II., ISBN 978-3-453-02269-0 
• Merkle, Ludwig (2001), Ludwig II. und seine Schlösser, Stiebner, ISBN 978-3-8307-1024-0 
• „National Archives Announces Discovery of "Hitler Albums" Documenting Looted Art” (Саопштење). National Archives. 1. 11. 2007. Приступљено 30. 9. 2012. 
• Petzet, Michael; Bunz, Achim (1995), Gebaute Träume: Die Schlösser Ludwigs II. von Bayern, Hirmer, стр. 46—123, ISBN 978-3-7774-6600-2 
• Parkyn, Neil (2002), Siebzig Wunderwerke der Architektur, zweitausendeins, ISBN 978-3-86150-454-2 
• Petzet, M.; Hojer, G. (1991), Amtlicher Führer Schloss Neuschwanstein, Bayerische Verwaltung der staatlichen Schlösser, Gärten und Seen 
• Pevsner, Nikolaus; Honour, Hugh; Fleming, John (1992), Lexikon der Weltarchitektur, Prestel, ISBN 3-7913-2095-5 
• Rauch, Alexander (1991), Neuschwanstein, Atlantis Verlag, ISBN 978-3-88199-874-1 
• Schlim, Jean Louis (2001), Ludwig II.: Traum und Technik, Buchendorfer Verlag, ISBN 978-3-934036-52-9 
• Schröck, Rudolf (новембар 2007), „Madness in Bavaria”, The Atlantic Times 
• Spangenberg, Marcus (1999), The Throne Room in Schloss Neuschwanstein: Ludwig II of Bavaria and his Vision of Divine Right, Schnell & Steiner, ISBN 978-3-7954-1233-3 
• Sykora, Katharina (2004), "Ein Bild von einem Mann". Ludwig II. von Bayern: Konstruktion und Rezeption eines Mythos, Campus Verlag, ISBN 978-3-593-37479-6 

Спољашње везе

Преслушајте чланак (инфо)

noicon

Прочитана Википедија

Ова аудио датотека је направљена из верзије чланка „Нојшванштајн” датума 2014-05-06 и не укључује касније измене странице. (аудио помоћ)

Више прочитаних чланака

• Веб странице замка Нојшванштајна
• Замок Нойшванштайн Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2015)
• Нојшванштајн на сајту „Седам светских чуда“
• Слике и историја замка
• Слике за радну површину на тему Нојшванштајна
• Neuschwanstein Pictures Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2012): From a visitors perspective.
• Neuschwanstein Castle on Bavarian Palace Department website.
• Floor Plan All floors.
• Webcam.
• Many 360° panoramas, with locations on three floor plans on ZDF site (requires Flash version 9 or higher).
• Several 360° panoramas (requires QuickTime VR).