Заовинско језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Заовинско језеро
Језеро Заовине поглед са бране
Језеро Заовине поглед са бране
Географски положај
Координате 43°52′58″ СГШ; 19°23′59″ ИГД / 43.88277° СГШ; 19.39984° ИГД / 43.88277; 19.39984 Координате: 43°52′58″ СГШ; 19°23′59″ ИГД / 43.88277° СГШ; 19.39984° ИГД / 43.88277; 19.39984
Државе  Србија
Физичке карактеристике
Површина 4.30 км²
Макс. дужина 4.1 км
Макс. дубина 110 м
Надморска висина 881.5 м
Географске карактеристике
Врста језера Вештачко језеро
Притоке Коњска река, Бели Рзав
Отоке Бели Рзав
Заовинско језеро на мапи Србије
Заовинско језеро

Заовинско језеро се налази на планини Тари код места Заовине и по свом настанку је вештачко. Настало је у периоду од 1975. до 1983. године, када је ток Белог Рзава преграђен бранама код врха Кик (958 m нмв). При највишем водостају, површина језера се налази на надморској висини од 881.5 m. Највећа дубина је око 110 метара.

Језеро допуњавају два потока Коњска река и Бели Рзав.

Карактеристике[уреди]

Језеро је акумулација реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта“ у Перућцу са којом је повезано вертикалним цевоводом. У случају ниског водостаја реке Дрине језеро се празни и покреће турбине хидроелектране док у случају вишка воде и поплавних таласа вода се пумпа вертикално у Заовинско језеро. Због тога ниво језера доста осцилује. Постоје и четири мања језера из којих се вода системом спојених судова може претакати у велико језеро. Једно од тих језера је и језеро Спајић које се налази са друге стране бране.[1]

Вода је веома чиста те уз малу прераду у постројењима за прераду воде користи се за пиће.

Језеро се користи и за узгој пастрмки.

Лети има купача на неуређеним плажама.

У близини насуте бране је и место где је Јосиф Панчић открио Панчићеву оморику, као и средњовековно утврђење Град.

Флора Заовина[уреди]

На Заовинама је забележено око 50 одсто флоре целе планине Таре, односно око 15 одсто флоре Србије. На овом подручју до сада је утврђено присуство око 600 биљних врста.

  • од укупног броја забележених врста, 55 биљних врста се налази на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.
  • међу 330 међународно значајних биљака које живе у Србији, 25 врста се могу наћи на подручју Заовина;
  • на простору Заовина налази се 15 биљних врста које су заштићене као природне реткости као напр. рунолист, а ту се налазе и субендемити Николићева кандилка, Панчићева пољска млечика, и представници фамилије Орцхидацеае који су предложени да буду уврштени на листу Уредбе о заштити природних реткости;

Литература[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Галерија[уреди]