Западна железничка станица Беч
Западна железничка станица Беч | |
---|---|
![]() |
Западна железничка станица у Бечу (нем. Wien Westbahnhof) је једно од главних железничких чворишта Аустрије,[1] и почетна станица западног железничког коридора (нем. Westbahn) за возове ка Салцбургу, Минхену, Цириху, односно ка Будимпешти и даље ка истоку. Осим интернационалних возова, станица опслужује и две линије метроа (U6 i U3) и једну линију брзе регионалне железнице (нем. S-Bahn, линија S50).
Положај
[уреди | уреди извор]Западна железничка станица се налази у 15. градском кварту уз једну од главних саобраћајних артерија града, тзв. Бечки појас. У правцу југа ка центру града води директно позната шопинг улица Мариахилферштрасе (нем. Mariahilfer Strasse), односно линија метроа U3.
Значај
[уреди | уреди извор]Западна железничка станица је једна од најпрометнијих станица у Бечу и некада је била један од неколико терминала за међународне возове у граду. Са отварањем Главне железничке станице 2015., све међуградске услуге Аустријских савезних железница пребачене су на ту станицу, иако приватни оператер WESTbahn одржава међуградску услугу од Брегенца и Минхена преко Салцбурга.[2] Истовремено, повећана је фреквенција брзе регионалне услуге дуж Западне железнице.
Станица је такође полазна тачка за све регионалне железничке линије према западу Беча које су укључене у Источну регионалну саобраћајну управу и делом припадају бечком S-Bahn-у.
Како неки објекти станице више нису потребни након њеног деградирања, за очекивати је смањење величине станице, а већ се разматрају концепти коришћења вишка простора.
Пригодни новчић
[уреди | уреди извор]Западна железничка станица је 2008. изабрана као главни мотив за колекционарски новчић високе вредности: пригодни новчић Царице Елизабете Западне железнице. На реверсу је поглед на путничку салу прве Западне железничке станице. Стил ове зграде инспирисан је романтичарским историзмом. На десној страни новчића се види статуа царице Елизабете.[3] Ова статуа данас стоји у горњем холу станице.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Deiss, Richard (2020-11-27). The destiny station beyond the mountains: Short stories about 111 railway stations in the Alpine countries (на језику: енглески). BoD – Books on Demand. ISBN 978-3-7519-5436-5.
- ^ Verkehrswesen, Institut für (2017-01-01). Nahverkehrs-Tage 2017: Digital und Disruptiv - Neue Daten und Methoden für einen kundengerechten ÖPNV (на језику: немачки). kassel university press GmbH. ISBN 978-3-7376-0370-6.
- ^ „Empress Elisabeth Western Railway coin”. Austrian Mint. Архивирано из оригинала 31. 5. 2011. г. Приступљено 2024-08-12.
- ^ Neichl, Brigitte (2018-06-04). „Kaiserin Elisabeth & der Westbahnhof”. WIENfünfzehn (на језику: немачки). Приступљено 2025-03-23.