Западни Кавказ

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Кавказ.
Светска баштина Унеска
Западни Кавказ
Назив на званичном списку светске баштине
Mt Elbrus Caucasus.jpg
Локација  Русија
Тип природна
Критеријум ix, х
Референца 900
Унеско регија Европа и Северна Америка
Историја уписа у светску баштину
Упис 1999. (19. седница)

Западни Кавказ (рус. Западный Кавказ) западни део планинског венца Великог Кавказа, од Црног мора до планине Елбрус (на слици десно) у Русији. Како је то једини планински венац у Европи који није претрпио значајне промене људским деловањем уписан је 1978. године на UNESCO-ву листу резервата биосфере у оквиру програма МаБ[1], а 1999. године на листу Светске баштине.

Опис[уреди]

На најзападнијем делу заштићеног подручја од 298.903 ha, од летовалишта Сочи, налази се други по старости национални резерват биосфере у Русији (Кавказский государственный природный биосферный заповедник) основан као национални парк још 1924. године на подручју Краснодарског краја, Репбулике Адигеје и Карачајевско-черкеске републике (247.000 ha).

Језеро Кардивач с планине Кутехеку

Ово подручје је било насељено пре 500 хиљада година о чему сведочи више од 150 археолошких локалитета у којима су прноађени људски остаци (између осталог и неандерталаца). Ипак је овај предео оста непромењен људским деловањем све до недавно. Данас се ту јављају последице сече дрвећа, испаше стоке (око 200 сточара живи у тампон зони), лова, рекреације и туризма. Око 40-50 хиљада туриста посети резерват биосфере годишње (1997). Резерват биосфере чине углавном мала низијска подручја, ледничких врхова (око 60) и преко 130 језера која чине око 80% типичног пејзажа Кавказа. Висина је између 250 и 3360 метара, што је висина највишег врха, Акарагварата. Реке са северне стране су Бољшоја Лаба и Белаја, које се уливају у Кубан, док су на јужној страни реке краће и уливају се у Црно море. Ту се налазе бројни водопади до 250 метара висине.

Флора[уреди]

У резервату има станиште ретка, око 85 метара висока нордијска јела (Abies nordmanniana), за коју се верује да је највиша врста дрвета у Европи. Ту је и енглеска тиса (Taxus baccata), буква (Fagus orientalis), кестен (Castanea sativa), смрча (Picea orientalis), иберски храст (Quercus iberica), кавкашка липа (Tilia caucasia) и европска зеленика (Buxus sempervirens). Петина биљних врста не овом подручју је ендемична.

Фауна[уреди]

Поштанска марка с приказом Западног Кваказа из 2006.

Фауна је такође богата, укључујући ретке врсте као што су: леопард (Panthera pardus ciscaucasica), мрки медвед (Ursus arctos), рис (Felis lynx) и кавкашки јелен (Cervus elaphus moral). Ово подручје је последње уточиште кавкашких бизона (Bison bonasus caucasicus) од којих су последњи примерак у природи убиле ловокрадице 1927. године. Дванаест потомака кавкаског бизона је преживело у зоолошким вртовима, а њеихово директно потомство, као и укрштано с подврстом Bison bonasus bonasus је враћено у подручје западног Кавказа тако да се потомци кавкаског бизона налазе поново у свом природном станишту.[2].

Галерија[уреди]

Изори[уреди]

  1. KAVKAZSKIY, Опис резервата биосфере на сајту УНЕСКО-вог програма „Човек и биосфера“ (енглески)
  2. http://www.petermaas.nl/extinct/speciesinfo/caucasianbison.htm (енглески)
  • Кавказский заповедник. In Заповедники СССР. Заповедники Кавказа. Moskva: Мысль. 1990. ISBN 978-5-244-00432-8. стр. 69-100.
  • Z. Puzek i dr., European Bison Bison bonasus: Current state of the species and an action plan for its conservation, 2002, Институт за истраживање сисара пољске академије наука, Bialowieza.
  • http://mountaindreams.ru/2013/03/kavkazskij-zubr-stranicy-istorii/ (руски)


Спољашње везе[уреди]