Западни Курдистан

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Западни Курдистан
Rojavayê Kurdistanê
Застава Западног Курдистана
Застава
Положај Западног Курдистана
Држава Сирија
Главни градКамишли
Површина31.246 km2
 — број ст.4.631.294
 — густина ст.148,22 ст./km2
Овај чланак је део серије о историји Курда
Историја Курда
Flag of Kurdistan.svg


Западни Курдистан (познат и као Сиријски Курдистан и Рожава) је самопроглашени аутономни регион у Сирији. Званични назив региона је Аутономна управа Северне и Источне Сирије. Део је историјске регије Курдистан, чији се југозападни део налази у саставу Сирије. Овај простор обухвата северне и источне делове Сирије. Према проценама, у Сирији живи између 1.750.000 и 2.200.000 Курда.

Историја[уреди | уреди извор]

Ово подручје улази у састав Сирије након Првог светског рата. Током Сиријског грађанског рата, сиријски Курди су формирали своје оружане снаге под називом Народне заштитне јединице, које су успоставиле контролу над великим делом Сиријског Курдистана. Такође је формиран и Курдски врховни комитет, као управно тело на територији Сиријског Курдистана под контролом курдских оружаних снага. За седиште комитета одређен је град Кобани (на арапском: Ајн ел Араб). У новембру 2013. године, Сиријски Курдистан је прогласио своју аутономију, а тада је формирана и регионална влада. У јануару 2014. је донет устав региона.

Територија[уреди | уреди извор]

Подручја Сирије под војном контролом Курда 2016. (у жутој боји)
Курди са својом заставом у граду Африн

Прокламоване границе Западног Курдистана укључују цео северни део Сирије. Курди, међутим, војно не контролишу цело ово подручје, већ само његове делове. До јуна 2015. године, подручја под контролом Курда су фактички била подељена у четири територијално одвојене енклаве, док су остатак прокламоване територије Западног Курдистана под контролом држале војне снаге Асадовог режима, побуњеника и такозване Исламске државе.

У јуну 2015. курдске оружане снаге су преузеле контролу над подручјем уз турску границу, које је раздвајало кантоне Џезира и Кобани, чиме су ови кантони територијално повезани. Изван ове континуиране курдске територије остало је подручје кантона Ефрин, као и курдска енклава у граду Алеп.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Фактичке границе три кантона који чине Западни Курдистан у фебруару 2014.

Западни Курдистан је административно подељен на три кантона:

Градови[уреди | уреди извор]

У јуну 2015. под контролом Курда су се налазили следећи значајнији градови на северу Сирије:

Политички ситем[уреди | уреди извор]

Политички систем у Рожави је организован под утицајем идеологије Курдске радничке партије, што подразумева либертаријански социјализам, комунализам, равноправност полова, наоружано становништво и директну демократију.[1][2]

Демографија[уреди | уреди извор]

Подручје Западног Курдистана поред Курда настањују и Арапи, Асирци, Туркмени и други. Главна религија је сунитски ислам, а заступљени су и хришћанство и језидизам.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]