Западногермански језици
| западногермански | |
|---|---|
| нордијски језици скандинавски језици | |
| Етницитет | западногермански народи |
| Географска распрострањеност | првбоитно између Рајне, Алпа, Лабе и Сјеверног мора; данас широм свијета |
| Језичка класификација | индоевропски језици
|
| Подподела | |
| ISO 639-5 | gmw |
| Лингвасфера | 52-AB & 52-AC |
| Глотолог | west2793[1] |
 Западногермански језици око 580. године | |
Западногермански језици чине највећу од три гране германских језика (остале су сјеверногерманска и изумрли источногермански).
Три најзаступњенија западногерманска језика су енглески, њемачки и холандски. Породицу чине и остали горњо и нискоњемачки језици, укључујући африканерски и јидиш (који су кћерка језици холандског и њемачког), затим франачки језици, као што су луксембуршки и сјеверноморски германски језици поред енглеског, ту се убрајају фризијски и шкотски. Поред наведених, ту се убрајаја неколико креолских, патоа и пиџин језика, заснованих на холандском, енглеском и њемачком, с обзиром да су они били језици колонијалних империја.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „West Germanic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
