Засада (Бобово)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Културно историјска област
Zasada.jpeg
Поглед на Тару из Засаде
Опште информације
Место Затарје
Прекотарје
Тепца
Ограђеница
Рас
Подгора (Жабљак)
Левер Тара
Бобово (Пљевља)
Тепачко Поље[1].
Општина Општина Пљевља
од 2006 дио
Општина Жабљак
Држава  Црна Гора
Тип културног добра Културно историјска област од изузетног значаја
Власник Република Црна Гора
Унеско

Засада или Сандића Убо (по породици Сандић, чије је имање ) [2] је заселак Бобова, који се налази у једном раседу (600 m) са десне кањона реке Таре у у Националном парку Дурмитор у коме Турци никада нису живјели [3].

Средњовјековна топонимика[уреди]

Сандића Убо је топоним Црквенословенског језика , савременог књижевног тумачења Убо (Покољ)[4],(српски: убиство,руски: убийство,(бугарски: убийство) Сандића.Османска инвазија није измјенила затечени топоним.Писана свејдочанства да су се у Засади налазила љетовалишта сина Новаковог Цветка, Брајка, Гојака и Витомира потичу из средине XV вијека [5].

Име Засада[уреди]

Назив Засада (латински: Sozet)) се први пут помиње у млетачким документима, у акту разграничења из 1448 године између Војводства Светог Саве и краљевских посједа краља Матије, са топонимима тврђаве Сусјед и Засаде као града cусједа са „замком и сродницима„ (латински: Susit honagust castello con lo contato)[6].

Географски положај и pељеф[уреди]

По положају је најнеобичнија на тлу Црне Гора, чак и ширег простора. Личи на својеврсну поткапину, или на некакав тањир од ливада и плодних њива у кречњачким литицама. Окренута је према југу Дурмитору , а са сјеверне стране се дижу висока брда Орујак ,Разушљe и планински вијенац Јавор. Овај заселак у подгорини Љубишње (2238 m), удаљен је од Бобова (1450 m) три километра. Заштићен је и окружен високим планинским вијенцима Обзира (1886 m), Бурена (1805 m) и Лисца (врх Бунетина 1838 m). Поглед на кањон ријеке Таре, богаство флоре и фауне, cвојом љепотом употпуњује амбијент нетакнуте природе.

Клима[уреди]

Јужни положај и затвореност терена условљава да зимске температуре нису прениске. Микроклима дозвољава успијевање свих жита и врста средњоевропског воћа. Дно раседа претворено је спирањем страна у плодно аграрно тло, на коме се претежно гаје житарице, а бујне ливаде и пространи пашњаци веома су погодни за сточарство. Захваљујући повољној клими, место је било насељено чак у доба Римљана.[7]

Остаци материјалне културе из римског периода[уреди]

Римски водовод[уреди]

Археолошки налази показују трагове далеке цивилизације.Недалеко од Засаде у Меком долу,постији извор, за који се зна да је доведен из планине старим каменим цјевоводом, од специфичне врсте и боје црвенкастог камена,какав не постоји на овом подручју. Водовод је откривен на дужини од 20 метара, његова дужина и каптажа нису истраживани. Око двадесетак темеља кућа,за које народ каже да су биле грчке налазе се високо у Бурену изнад заселака Јовићи. Поред њих одлично је сачуван бунар, озидан од камена и дубок око два метра. У Ограђеници и Слатини се још могу видети остаци петнаестак бунара за које предање каже да су римски.[8].

Средњовјековни град[уреди]

На шиљатом брду Градцу, које се налази између Горње и Доње стубице, налазе се рушевине средњовјековног града. Стари Бобовци кажу да је тај град подигнут још прије владавине Немањића. Спирањем ораничног слоја земље већина тог простора претворена је у голи крш, тако да су темељи објеката видљиви.

Манастир Немањића[уреди]

За вријеме владавине Немањића. западно од Засаде на обронку Таре изграђен је манастир,a скоро до саме рјечице Драге велика црква. Поред рушевина манастира постоји место Ћелиште, гдје су према казивању старосједилаца биле манастирске ћелије. У акту разграничења из 1448 ,под знаком питања наведени су топоними : Засада, Пећ, Цетиње и Драч [9].

Средњовјекова гробљa[уреди]

У долини на истоку Бобова се налазило српско средњовјековно гробље. Hарод их је увијек називао грчка гробља. Ту се налазе велике камене плоче са уклесаним крстовима, којих има више десетина. У Засади још стоји велика Лучева крстача са именом Продан Сандић, коју су преци садашњих становника ту нашли, премда су се доселили у Засаду око 1600. године.[10]. Продан је најстарији син Остоје II (1770) [11]. Гробље на мјесту на којем се и данас налази, кроз непрекидно функционисање од оснивања, чува вјеру, традицију и културу протеклих сурових и тешких времена историје.Топоним Сандића Убо је под УНЕСКО-ом као дио Националног парка Дурмитор.

Историја у Османском царству[уреди]

Простор Кањона Таре колијевка између Дурмиторa и Љубишње je ембрион српске средњовјековне државе, њене културе и духовног живота.Судећи по богатој историјској грађи, сачуваној у млетачким архивима,Војводство Светог Саве је била граница која је дијелила хришћанску Европу од Османског царства.

Велики босански друм[уреди]

Пљевља су била сједиште херцеговачког санџак-бега од 1580. до 1833. године, - када он прелази у Мостар. У том париоду Пљевља - односно Таслиџа, како су их Турци назвали - после Мостара су била највећи град Херцеговини.Тако се помиње жупа која је обухватала подручје са обје стране Таре од Прошћења до Ограђенице и од Добриловине до Тепаца.Обухватала је планине које уоквирују жупу, своју индивидуалност и посебно сједиште име (латински: Cave) (пећина) Кава [12]. Преко тарског моста и граничне карауле улазило се у Затарје.Образложењем да „у свакој освојеној земљи освајач за себе обезбјеђује путеве и пролазе, јер држи се власт само у оној земљи кроз коју се освајач слободно креће“, бобовска Братство до Бобовске буне у јуну 1875,преко свештенства манастира Манастир Света Тројица одржавали су углавном узорне односе са Османском влашћу.

Хајдуци и Ускоци[уреди]

Бобово је било познат устанички крај у целој некадашњој Тромеђи и горњем Санџаку.[13] Будући да се народ за вријеме црквених свечанос­ти или након службе окупљао у црквеној порти, Манастира Острог и Свете Тројице Гусле су сачувале од заборава и епске јунаке и догађаје из овога краја, а Дурмиторци и Бобовци су су их чували у древном облику усмених предања.

Образовање[уреди]

Бобовци су били заинтересовани да описмене своју децу. Преко хајдука и ускока су одржавали везе са Црном Гором и повремено са Србијом, те са Манастиром Свете Тројице, као центром духовности Пљеваљског краја. Прва основна школа у Бобову је основана децембра 1896. године, у време када су Турци забрањивали рад школа. За место школе изабрана је Засада, зато јер се налази на крају села, и што у њу ожљебљену у врлетним гредама, с десне стране кањона Таре, нико не може да дође непримећен. Зграду за школу је уступио бобовски првак Гаран Пуповић. Направљена је од брвна, изнад магазе и покривена шиндром. Унутрашња просторија је била величине 6 х 4,5 метара и унтра се налазила једна земљана пећ. Табла је истесана од дрвета и објена рујевим листом у црну боју, док су клупе прављене од тесаних даски без ексера. За првог учитеља је изабран младић Милан Џабасан, ђак богословско-учитељске школе на Цетињу. Први разред нове школе имао је 15 ђака, из разних засеока Бобова, од чега су 3 биле ученице.

У школи су се учили старословенски језик, богословија, писање, читање, рачун, а касније и земљопис и историја. На интервенцију кнеза Николе, преко турског конзула у Цетињу, по одобрењу турских власти да школа може слободно да ради, а због пораста броја заинтересованих ђака, пошто је школа била доста удаљена од центра села, у јесен 1898. године је из Засаде премештена у Мораице.


Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе.  Текст „http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.83” игнорисан (помоћ)
  2. ^ Toponimi – DURMITOR.com[непоуздан извор?]
  3. ^ http://www.nbcg-digitalnabibliografija.me/bibliografija_tekuca/knjige_2006/zapisi60.html Библиографија: САНДИЋ, Десимир А. - Братство Сандићи]
  4. ^ убо
  5. ^ [Васовић, Милорад (2009). Историја Пљеваља. ISBN 978-9940-512-03-3. ]
  6. ^ Република млетачкиа документа 1448, Историја Србије и Босне у средњем вијеку, Лајош Талоци - Стромер, pp. 166
  7. ^ Васовић, Милорад (2009). „Географска својства Пљеваљског краја” (PDF). Пљевља: Општина Пљевља. Архивирано из оригинала (pdf) на датум 07. 10. 2014. Приступљено 30. 9. 2014. 
  8. ^ Милета Војиновић, Пљеваљски крај Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 6, 2014) (на језику: енглески)[непоуздан извор?]
  9. ^ Топографски подаци: Бобово (Пљевља), Пећ, pp. 166
  10. ^ http://mostovikulture.wordpress.com/2014/04/24/pljevaljski-kraj-proslost-i-poreklo-stanovnistva-vojinovic-mileta/Милета[мртва веза] Војиновић, Пљеваљски крај, Засада[непоуздан извор?]
  11. ^ Библиографија: САНДИЋ, Десимир А. - Братство Сандићи
  12. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 12. 2014. Приступљено 10. 12. 2014. 
  13. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 6, 2014) (на језику: енглески) - Григорије Божовић ,Политика, 29/1932, 8841 (20. децембар)[непоуздан извор?]

Литература[уреди]