Српска застава

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Застава Срба)
Ово је чланак о српској застави. Погледајте чланке о застави Републике Србије и застави Републике Српске.
Српска застава
Civil Flag of Serbia.svg
Народна застава Републике Србије.
Усвојена 11. новембра 2010. године
Tradicionalna zastava Vojvodine bez grba.svg
Традиционална застава АП Војводине
без традиционалног грба.
Усвојена 15. септембра 2016. године
Flag of Republika Srpska.svg
Застава Републике Српске.
Усвојена 9. јануара 1992. године
Надимак Тробојка
Употреба Државна застава и барјак, ратна застава Normal or de jure version of flag, or obverse side
Пропорције 2:3
Изглед Хоризонтална тробојка црвене, плаве и беле боје

Српска застава (позната и као српска тробојка), један је од симбола српског народа у целини. Застава је правоугаоног облика, подељена на три хоризонтална поља једнаке ширине, редом: црвено, плаво и бело (видети: пансловенске боје). Заставе Републике Србије, Републике Српске и Војводине имају у својој основи српску заставу. И многе друге институције, попут Српске православне цркве, користе српску заставу у својој симболици, истичући тако улогу српског народа у својој историји и циљевима, и отуда изведену и његову суштинску конституалност.

Доба Немањића[уреди]

У доба Немањића у предхералдичком времену, застава је имала сасвим другачију улогу, попут византијских. Била је намењена организацији војне структуре и обавештавања. Тек продором хералдичких обележја, код српске властеле се јавља потреба стварања застава у данашњем облику и употреби. Познато је да су неки од припадника високог сталежа имали сопствене заставе са стандардизованим хералдичким бојама. Сами припадници нације су користили локалне црквене барјаке, чија су платна бојена под утицајем локалних властелина или потребама одређеног временског периода. И данас се у ризници Хиландара чува стег (διβέλλιον) Цара Душана, зелене боје са вертикалним златним тракама по ивицама. Западни географ Анђелино Дулсерт је 1339. године приписао цару сребрни (бели) барјак са црвеним двоглавим орлом. Ипак је сасвим оправдано мишљење да су се Срби служили крсташ-барјацима, (као већи део хришћанске популације онога доба), сребрног крста на црвеној подлози. У средњовековној Србији је била најдоминантнија црвена и плава боја.

Доба Књаза Милоша Обреновића[уреди]

Приликом дизања Другог српског устанка на познатој слици Паје Јовановића се види да је устаничка застава била бела са црвеним крстом у средини.

Други српски устанак

У склопу прерастања Србије у државу, и постепеног осамостаљења од Турске царевине књаз Милош је почео да истиче заставу. Протестима Русије код турског Султана, да му застава личи на француску, књаз се оправдавао тиме, да је заставу истицао „само ђумрука ради“. Наравно као и увек уз своје објашњење и извињење послао је врећу дуката Султану да га умири. Султан је одлучио да српску заставу дефинише ферманом (указом). И тада је рекао да су српске боје „црвена, плава и бела“. За плаву боју употребљен је израз „челикасто плава“. Док је та боја попримила крајњи распоред, умногоме је мењана, али су боје остајале махом исте.

Доба СФР Југославије[уреди]

У доба СФР Југославије, Социјалистичка Република Србиjа српска застава је имала сада већ традиционално „српске боје“ којој је додата црвена звезда петокрака у средини. Горњи крак петокраке је улазио до пола у црвено поље. Петокрака је била опшивена златном траком да би се разликовала пре свега на црвеном пољу.

Доба после распада Југославије[уреди]

Од 1991. године, усвојена је нова застава Србије. Скинута је петокрака, и застава је сада поново добила традиционални распоред: црвено-плаво-бела.

Застава Српске православне цркве[уреди]

Застава Српске православне цркве се састоји од „српских боја“, а у средини је равнокраки крст са 4 огњила (оцила) по угловима. Ово обележје добија на популарности тек од Ритерове стематографије.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]