Заузимање Церића
| Заузимање Церића | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у Хрватској | |||||||
 Црква у Церићу | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Југославија САО Источна Славонија |
 Хрватска | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Војислав Шешељ |
Миле Дедаковић  | ||||||
| Укључене јединице | |||||||
.svg){kind=small} Југословенска народна армија Територијална одбрана Српске Крајине Милиција Крајине Бели орлови |
 Збор народне гарде МУП Хрватске | ||||||
| Јачина | |||||||
|
непознато (прва битка) 1,000 (друга битка) |
500 (прва битка) 1,500 (друга битка) | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| непознато | много погинулих и предатих | ||||||
Заузимање Церића била је битка током рата у Хрватској која се водила од 1. до 2. октобра 1991. године. Водила се између ХВ и МУП на једној страни, а ТО Крајина и ЈНА на другој страни. Битка се завршила српском победом и преузимањем Церића. Након ове битке ХВ и МУП су покушали неколико пута да врате Церић и деблокирају Вуковар, али сви напади су пропали.
Борба
[уреди | уреди извор]Заузимање Церића
[уреди | уреди извор]Уочи напада на Церић, јака киша и хладноћа обележиле су ноћ. Појачање одбране стигло је 1. октобра. Прва артиљеријска граната пала је око 3 сата, а артиљеријска припрема почела је око пола једанаест 2. октобра и трајала је сат и по. Тенкови и оклопни транспортери напали су из три правца: Мирковац, Маринци и између Церића и Мале Босне. И овим нападима Срби су коначно заузели Церић.[1][2][3][4]
Покушај повратка Церића
[уреди | уреди извор]Нешто касније након пада Церића појавила су се појачања ХВ са МУП-ом који су покушали да га поврате. Њихов циљ је био да успоставе нови коридор кроз Церић и Маринце, како би се повезали са Богдановцима и Вуковаром. Али ЈНА, уз подршку оклопних јединица и артиљерије, концентрисала се на непријатељске снаге које су се приближавале, ЈНА је зауставила хрватску офанзиву.[4]
ХВ је пар дана прије новог напада добила појачање из Вараждина, Осијека, Винковаца и Славонског Брода, што је укупно око 1.000 додатних војника. Миле Дедаковић је поново наредио напад за деблокаду Вуковара 13. октобра. Операција је почела у 05:30 часова 13. октобра, предвођена елитним јединицама МУП-а. Напад је готово одмах пропао, по цену 10 погинулих и 25 рањених војника МУП-а. Снаге ЈНА које су тада биле распоређене јужно и источно од Винковаца – оклопна бригада, две механизоване бригаде и моторизована бригада биле су једноставно прејаке.[4]
Последице
[уреди | уреди извор]ХВ је поново покренуо напад према Церићу 2. и 13. новембра у нади да деблокадира Вуковар, али и ти напади су пропали.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Marinić, Borna (2023-10-02). „Okupirani Marinci i Cerić, poginuo zapovjednik obrane Sajmišta - žestoke borbe na vukovarskom ratištu”. Domovinski rat (на језику: хрватски). Приступљено 2024-10-23.
- ^ IT, Extreme (2024-10-23). „Tragičan dan u općini Nuštar: Sjećanje na okupaciju Marinaca i Cerića 1991. - Portal Dnevnih Novosti”. UDRUGA HRVATSKIH BRANITELJA RH (на језику: хрватски). Приступљено 2024-10-23.
- ^ CIA 2002, стр. 197.
- ^ а б в г CIA 2002, стр. 205.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis (2002). Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990–1995. 2. Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. ISBN 978-0-16-066472-4.