Захир Пајазити
| Захир Пајазити | |
|---|---|
 Споменик Захиру Пајазитију у Приштини | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. новембар 1962. |
| Место рођења | Орлане, НР Србија, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 31. јануар 1997. (34 год.) |
| Место смрти | Пестово, Србија, СР Југославија |
| Војна каријера | |
| Командант |  ОВК |
| Одликовања | Херој Републике Косово (постхумно) |
Захир Пајазити (алб. Zahir Pajaziti; Орлане, 1. новембар 1962 — Пестово, 31. јануар 1997) био је албански командант ОВК.
Биографија[уреди | уреди извор]
Након распада Југославије 1992. године, остао је на Косову и Метохији, док су у ратови трајали у Хрватској и Босни и Херцеговини. На Војној академији у Тирани похађао је војну обуку, док је 1995. године ухапшен доласком Салија Берише на власт.[1] Заједно са Агимом Рамаданијем и Салијем Чекајем, организовао је војну обуку косовских Албанаца у два тајна кампа у Тропоји и Кукешу у власништву албанске војске.[2]
Године 1997. придружио се ОВК.[2] Он и његова група деловали су у Лабском пољу.[1] Постао је командант ОВК за подручје Подујева, а његов заменик је био Хакиф Зејнулаху.[3] Такође је био део главног штаба ОВК.[3] Касније исте године погинуо је у пуцњави у Вучитрну са Војском Југославије (ВЈ).[4][2]
Године 2008. председник Републике Косово Фатмир Сејдију прогласио га је херојем Републике Косово.[а][5] Комеморација је обележена спомеником на Булевару Мајке Терезе у Приштини.[6][7]
Напомене и референце[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Pettifer, James (2012). The Kosova Liberation Army: Underground War to Balkan Insurgency, 1948–2001. Hurst. стр. 69. ISBN 9781849041874.
- ^ а б в Kuperman, Alan J (2002). Tragic Challenges and the Moral Hazard of Humanitarian Intervention: How and why Ethnic Groups Provoke Genocidal Retaliation (PhD). Massachusetts Institute of Technology. стр. 317—318. hdl:1721.1/36342.
- ^ а б Schnabel, Albrecht; Gunaratna, Rohan (2006). Wars from Within: Understanding and Managing Insurgent Movements. Marshall Cavendish Academic. стр. 179. ISBN 9789812104298.
- ^ Pettifer, James (2005). Kosova Express: A Journey in Wartime. C. Hurst & Co. стр. 51. ISBN 9781850657491.
- ^ Milazim Kadriu: Zahir Pajaziti është një nga themeluesit e Shtabit të Përgjithshëm të UÇK-së
- ^ Zubkovych, Alina (2017). Dealing with the Yugoslav Past: Exhibition Reflections in the Successor States. Columbia University Press. стр. 158. ISBN 9783838269436.
- ^ Björkdahl, Annika; Kappler, Stefanie (2017). Peacebuilding and spatial transformation: Peace, space and place. Routledge. стр. 58. ISBN 9781317409427.
Литература[уреди | уреди извор]
- Sejdiu, Driton (2001). Kush ishte Zahir Pajaziti? [Who was Zahir Pajaziti]. Zona Operative e Llapit.