Зађва (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Зађва
Зађва код Солнока
Опште информације
Дужина179 km
Басен5.677 km2
Пр. проток9 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
ИзворШалготарјан, Ноград, Мађарска
В. извора600 m
УшћеТиса, Мађарска
Географске карактеристике
Држава/е Мађарска
НасељаСолнок
ПритокеГалга, Iványi-patak, Galya-patak, Mindszenti-patak, Lengyendi Stream, Kecskés Stream, Tarna
Река на Викимедијиној остави

Зађва (мађ. Zagyva), је река у Мађарској.

Географски положај[уреди | уреди извор]

  • Зађва је речица

Ток реке[уреди | уреди извор]

Извориште[уреди | уреди извор]

Река извире у северном делу средишњих Каранч планина (мађ. Karancs hegység), источно од града Шалготарјана, на граничним деливима Зађвара (мађ. Zagyvar), у јужном делу Медве планинских (мађ. Medve hegy) падина, на надморској висини од 600 метара.

Даљи ток и ушће[уреди | уреди извор]

Зађва протиче између планинских венаца Черхат (мађ. Cserhát) и Матре (мађ. Mátra), обилазећи Матру додирује градове Пасто (мађ. Pásztó), Леринце (мађ. Lőrinci), и Хатван (мађ. Hatvan) и из Нограда прелази у Алфелд где протиче поред града Јасшаг (мађ. Jászság). Ту се реци ток успорава, скреће југозападно до градова Јасберењ (мађ. Jászberény) и Солнок (мађ. Szolnok) где се улива у Тису.

Хидрографски подаци[уреди | уреди извор]

Река је

  • укупне дужине од 179 km
  • површина развођа је 5.677 km²

Проток:

  • мали: 0,95 m³/sec
  • средњи: 9,5 m³/sec
  • велики: 254 m³/sec

Контрола мерења је рађена код града Зађварекаш (мађ. Zagyvarékas)

Притоке[уреди | уреди извор]

  • Тарјан поток (мађ. Tarján patak)
  • Киш-Зађва (мађ. Kis-Zagyva)
  • Суха (мађ. Szuha)
  • Хереди поток (мађ. Herédi patak)
  • Бер поток (мађ. Bér patak)
  • Галга (мађ. Galga)
  • Кевечеш поток (мађ. Kövecses patak)

Са Матранске стране:

  • Тарна (мађ. Tarna)
  • Ђенђеш поток (мађ. Gyöngyös patak)

Са Геделеји предела:

Код града Бешењсега (мађ. Besenyszög) се ствара 5 km-ска мртваја

  • Холт-Зађва (мађ. Holt-Zagyva)

Значај[уреди | уреди извор]

У горњем току реке вода је веома чиста, у доњем делу се шири и постаје богатија са рибом. Највише има штука, сомова, шарана, беле рибе...

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]