Заједница непризнатих држава

С Википедије, слободне енциклопедије
Заједница непризнатих држава
рус. Содружество непризнанных государств
Map of Community for Democracy and Rights of Nations.png
Тип организације политички савез
Чланице  Абхазија
 Јужна Осетија
 Придњестровље
 Република Арцах
Бивше чланице  Република Српска
 Република Српска Крајина
(1992-1995)
Основана 2. јул 2001.
  • 1992. као Савез непризнатих држава

Заједница непризнатих држава (рус. Содружество непризнанных государств), раније и често називана и Савез непризнатих држава (рус. Союз непризнанных государств), позната по акрониму СНГ-2 (од рус. СНГ-2) или по аналогији са ЗНД на српском језику: ЗНД 2), је заједница непризнатих или дјелимично признатих држава на постсовјетској територији. Чине је Република Абхазија, Република Јужна Осетија, Придњестровска Молдавска Република и Нагорно-Карабашка Република, формирајући такозвани "блок СНГ-2", а основана је 2. јула 2001. године на састанку министара иностраних послова држава чланица заједнице у Степанакерту.[1] Претходно томе у Тираспољу је 20. новембра 2000. године је потписан договор о оснивању Савјета министара иностраних дјела као сталне координирајуће институције заједнице, као и консултативни савјет сачињен од експерата који би се бавили припремама састанака, а који се не би требали састајати рјеђе од два пута годишње.[2]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Заједница непризнатих држава обухвата све непризнате или дјелимично признате земље које су проглашене током "параде суверенитета" и распада СССР, те које су настале усљед међуетничких конфликата на том подручју.[3][4] И поред тога што су непризнате и што ниједна од њих није чланица УН, имају потпуну државну аутономију и политичку независност укључујући и постојање засебних државних институција и државних симбола. Оно што их све карактерише јесте постојање засебних устава, владā, оружаних снага, органа државне безбједности, те царинске и граничне службе. Политичке и економске структуре су се оспособиле да дјелују у засебној врсти ситуације коју је могуће описати као "ни мир, ни рат", тако да постоје одређени успјеси у уздизању порушених економија усљед ратних девастирања и касније потпуне или дјелимичне изолације из које излазе успорено. Оно што додатно усложњава ситуацију у непризнатим или дјелимично признатим државама Закавказја су и хиљаде избјеглица усљед честих оружаних сукоба и етничких чишћења.

Поред држава насталих на подручју бившег СССР, као чланови овакве заједнице су биле и двије републике на подручју бивше Југославије током њеног распада - Република Српска и Република Српска Крајина. Оно што им је било заједничко са другим републикама је управо био начин настајања и постојања у ратним условима. Међутим, у односу на државе на простору бившег Совјетског Савеза, ове двије српске републике су престале да постоје као фактички независне државе током 1995. године. Након операције "Олуја" и егзодуса српског становништва са подручја Српске Крајине изведеног од стране Хрватске, ова непризната држава је престала да постоји. Судбина Српске је била редукована аутономија и независност након Дејтонског мировног споразума, те постаје државним ентитетом који учествује у стварању послијератне Босне и Херцеговине као један од два равноправна ентитета. Судбина бивших фактички независних републикā Српска и Српска Крајина се наводе и као могућа слика судбине остатка земаља чланица ЗНД 2.[5]

Чланице[уреди | уреди извор]

Статистика чланица Заједнице непризнатих држава
Република Абхазија Република Арцах Република Јужна Осетија Придњестровска Молдавска
Република
Застава Република Абхазија Република Арцах Република Јужна Осетија Придњестровска Молдавска Република
Грб Република Абхазија Република Арцах Република Јужна Осетија Придњестровска Молдавска Република
Главни град Сухум Степанакерт Цхинвал Тираспољ
Проглашење
независности
26. новембар 1994.
од Грузије[6]
2. септембар 1991.
од Азербејџанске ССР[7]
21. децембар 1991.
од Грузије[8]
2. септембар 1990.
од Молдавске ССР[9]
Облик
владавине
предсједничка република[10][11][12]
Предсједник Аслан Бжанија Араик Арутјуњан Анатолиј Бибилов Вадим Красносељски
Премијер Александар Анкваб Григориј Мартиросјан Генадиј Бекоев (в.д.) Александар Мартинов
Језици абхаски (државни)
руски (упоредни)[13]
јерменски (државни)
руски (званични)[14]
осетски, руски[11] молдавски, руски и
украјински[12]
Површина 8665 km2[15] ~3170 km2[16] 3990 km2 4163 km2
Становништво 240 705 (2011.)[17] 150 932[18] 53 532 (2015.)[19] 475 665 (2015.)[20]
Густина
насељености
28 ст./km2 13,1 ст./km2 13,73 ст./km2 134 ст./km2
БДП 709,290 милиона долара 480 милиона долара[21] 0,1 милијарда долара 1 052,2 милиона долара[22]
Валута Абхазијски апсар
Руска рубља[23]
Карабашки драм
Јерменски драм
Јужноосетијски зарин
Руска рубља
Придњестровска рубља

Признања чланица заједнице[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Содружество непризнанных государств или третья жизнь СНГ-2., Веб-сајт Центра подршке руско-јерменских стратешких и друштвених иницијатива., 14. 10. 2017., језик руски.
  2. ^ Союз непризнанных государств., Mydocx.ru., 17. 9. 2015., језик руски
  3. ^ СНГ-2: новые тенденции., Новая Политика., архивирано 12. 12. 2006., језик руски.
  4. ^ Принять непризнанных., Новая Политика., архивирано 26. 8. 2007., језик руски.
  5. ^ Союз непризнанных государств – Газета Коммерсантъ № 220 (2105) от 23.11.2000., новине "Коммерсантъ"., 23. 11. 2000., језик руски.
  6. ^ Донесен нови устав републике.
  7. ^ Между Арцахом и Карабахом. Четыре вопроса о возможности признания независимости НКР., РБК., 21. 10. 2020., језик руски.
  8. ^ Южная Осетия., Велика руска енциклопедија., језик руски.
  9. ^ Приднестровская Молдавская Республика., Велика руска енциклопедија., језик руски.
  10. ^ Устав Абхазије., чл. 47, 48, 56, 58.
  11. ^ а б Конституция (Основной закон) Республики Южная Осетия., Веб-сајт Информационе агенције РЕС., архивирано 5. 3. 2016., језик руски
  12. ^ а б Конституция Приднестровской Молдавской Республики., Званични веб-сајт Предсједника ПМР., језик руски.
  13. ^ Устав Абхазије., чл. 6.
  14. ^ Парламент Карабаха признал русский язык официальным языком республики., РБК., 25. 3. 2021., језик руски.
  15. ^ Абхазия — отдых на курортах черного моря со своей изюминкой Веб-сајт Хорошо там., језик руски.
  16. ^ Территориальные потери Арцаха в результате второй Карабахской войны (статистика и карты)., Кавказский Узел., 19. 11. 2020., језик руски.
  17. ^ Официальная статистика., Веб-сајт Државног комитета Републике Абхазије за статистику., језик руски
  18. ^ ԼՂՀ 2015 Թ. Մարդահամարի նախնական օպերատիվ ցուցանիշների մասին., Званични веб-сајт Националне статистичке службе Републике Арцах, архивирано 16. 4. 2016., језик јерменски.
  19. ^ Итоги Всеобщей переписи населения Республики Южная Осетия 2015 года., Управа државне статистике Републике Јужна Осетија., језик руски.
  20. ^ Краткие предварительные итоги переписи населения Приднестровья 2015 года., Званични веб-сајт Владе ПМР., 13. 5. 2016., језик руски.
  21. ^ ВВП Нагорного Карабаха в 2016 году увеличился на 9,2%., Регнум., 12. 4. 2017., језик руски.
  22. ^ О социально-экономическом положении ПМР., Званични веб-сајт Министарства економског развоја Придњестровске Молдавске Републике., архивирано 9. 7. 2014., језик руски.
  23. ^ Закон Республики Абхазия "О Национальном банке Республики Абхазия (Банке Абхазии)"., чл. 6., Званични веб-сајт Националне банке Републике Абхазије., архивирано 14. октобра 2013., језик руски.