Зајечарско читалиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зајечарско читалиште
Zajecar 4.JPG
Оснивање 1866.
Локација Зајечар
 Кнежевина Србија

Зајечарско читалиште је читаоница која је основана крајем децембра 1866. године, на иницијативу окружних и среских начелника. Временом је читалиште прерасло у јавну библиотеку града Зајечара, а данас је то Матична библиотека ,,Светозар Марковић“.

Историјат[уреди]

Читалиште је почело са радом 27. новембра 1866. године. Читаоници је била уступљена бесплатна државна зграда у којој је она остала до 1867. године. Тада јој је општина уступила стан у згради у којој је била полугимназија и ту је остала до 1869. Читалиште је примало помоћ од општине у виду бесплатног смештаја све до 1869. Од 1869. године па до данас, Читаоница је о свом трошку издржавала овај стан.[1] Читаоницу 1874. године није помагала ни општина ни друга грађанска заједница, дакле ни еснафи, али је намиривала своје потребе улозима својих редовних чланова и приходом од приређених вечерњих забава. Читаоница је непрестано радила до првог српско-турског рата, када је услед напуштања Зајечара од стране српске војске престала да постоји. С тим је уједно пропало и све оно што је Читаоница до тада набавила (библиотека, слике, мапе, намештај), затим је после ратова опет отворена у августу 1879. године и од тада непрестано ради. [2] Данас, Матична библиотека „Светозар Марковић" наставља традицију Зајечарске читаонице, основане 1866. године.[3]

Фонд књига и изглед читаонице[уреди]

Читаоница је била ваљано уређена за потребе својих корисника, са намештајем (ормани за књиге, столови, столице, клупе) у две собе, малом библиотеком, која је на почетку имала 113 књига, а нешто касније око 300. Велики део књига је добијен на поклон.[2]

Периодика[уреди]

Читаоница је током 1874. године садржала свега 24 листа како српских тако и страних.[2]

Српски часописи[уреди]

  • Српске новине
  • Видовдан
  • Исток
  • Будућност
  • Ново доба
  • Време
  • Застава
  • Глас јавности
  • Независност
  • Обзор
  • Школа
  • Тежак
  • Рад
  • Глас народа
  • Јавор
  • Венац
  • Позориште
  • Жижа
  • Сион
  • Србадија
  • Базар

Страни часописи[уреди]

  • Коресподенција (бугарске новине)
  • Једне немачке новине
  • Једне француске новине

Чланови[уреди]

Зајечарско читалиште као јавна и просветна установа, која и данас још постоји и у 1874. године бројала је свега 105 чланова, који су давали по 60 гроша. Приход се састојао од редовних улога чланова, интереса на капитал. Читалиште је 1880. године имало 84 чланова и сваки члан је плаћао 12 динара годишње, а 1884. године 120 чланова.[2]

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево. стр. 216. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Ковијанић, Гаврило (1986). Трагом читалишта у Србији. Београд: Народна књига. стр. 246—250. 
  3. ^ „Градска библиотека”. Град Зајечар. Приступљено 4. 4. 2016. 

Литература[уреди]

  • Читалишта у Србији / Десанка Стаматовић. - У: Библиотекарство. - ISSN 0006-1832. - бр. 30 (1984), стр: 5-14.(COBISS.SR 632079)
  • Читалишта - духовне оазе / Мила Медиговић Стефановић. - Приказ књиге: Стаматовић, Десанка: Читалиште у Србији у XIX веку, Панчево, 2011. - У: Читалиште. - ISSN 2217-5555. - Год. 11, бр. 20 (мај 2012), стр. 102-104.(COBISS.SR 271834119)
  • Од читалишта до Народне библиотеке у Зајечару : (1866-1996) / Славољуб Гацовић, Стеван Вељковић ; [индекс имена Даринка Гацовић]. - Зајечар : Матична библиотека "Светозар Марковић", 2001 (Зајечар : Kairos). - 300 стр.(COBISS.SR 178208775)