Заљубљеност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Заљубљеност или очараност је стање у коме је особа занесена неразумном страшћу, обично према другој особи за коју је развила снажна романтична или платонска осећања.

Карактеристике[уреди]

Кокс тврди да заљубљеност може да се разликује од романтичне љубави само када се гледа на посебан интерес. Очараност се такође може развити у зрелу љубав.[1] Голдстајн и Брандон су описали заљубљеност као прву фазу односа пре него што се развије у зрелу интимност.[2] Филипс описује како илузије очараности доводе до разочарења када се сазна права истина о особи којом смо били очарани.[3] То је предмет екстравагантне, краткотрајне страсти или привремене љубави код адолесцената.[4]

Врсте[уреди]

Браун је препознао три врсте заљубљености: прва, можда и најчешћа, је стање када је биће зането, без увида или одговарајуће процене, слепом жељом. Друга, процена може бити добра иако љубав или жудња остају њоме непромењене; док је трећи тип онај када се лоше процени због незнања или несмотрености, без обзира на жељу.

Интелектуална заљубљеност[уреди]

Заљубљеност не мора укључивати само људе, већ се може проширити и на објекте, активности и идеје. „Људи се увек заљубљују у друге људе... у своје ратне и спортске хероје”:[5] у институције, говоре и узоре. Тако су, на пример. Јунгову иницијалну „безусловна преданост” Фројдовим теоријама и његову „не мање безусловно поштовање” Фројдове личности, обојица сматрали у то време као „квази-религиозну заљубљеност... у култни предмет”;[6] док је Фројда заузврат „веома привукла Јунгова личност”,[7] можда је „у Јунгу видео идеализовану верзију себе”: заједничко друштво дивљења - „интелектуално уплетени један другим”.[8] Жена, такође, могла је да „жуди за једним гуруом, па затим и другим... волела је да буде ученик".<”ef>C. P. Snow, Corridors of Power (Penguin 1975) pp. 146.</ref> Такође постоје и колективне заљубљености: „сви смо склони да будемо привучени у друштвене фантазијске системе”.[9] Тако, на пример, „недавна интелектуална заљубљеност у структурализам и постструктурализам[10] вероватно је трајало најкраће док "11. септембар није прекинуо интелектуалну заљубљеност у постмодернизам"[11] у целини.

Књижевни описи[уреди]

Шекспирови сонети су описани као „поезија за заљубљивање”; као да доминира једном темом и „та тема је заљубљеност, њена иницијација, култивација и историја, заједно у својим врхунцима тријумфа и девастације” - дуготрајно истраживање стања у коме смо „подложни одговарајућим поремећајима који припадају нашој заљубљености... стању заљубљености”.[12]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Frank D. Cox, Human Intimacy (2008). стр. 72.
  2. ^ A. Goldstein and M. Brandon, Reclaiming Desire (2009). стр. 232.
  3. ^ Adam Phillips, On Flirtation (London 1994) pp. 40.
  4. ^ „Infatuation meaning - Spinfold”. www.spinfold.com (на језику: енглески). Приступљено 09. 10. 2018. 
  5. ^ Carol O'Connell, Flight of the Stone Angel(London 1997) pp. 74.
  6. ^ Peter Gay, Freud: A Life for Our Time (London 1989) pp. 204.
  7. ^ Ernest Jones, The Life and Work of Sigmund Freud (Penguin 1964) pp. 328.
  8. ^ Anthony stevens, Jung (Oxford 1994) pp. 12.
  9. ^ R. D. Laing, Self and Others (Penguin 1972) pp. 38.
  10. ^ Sally Banes, Terpsichore in Sneakers (1980) стр. xxviii
  11. ^ David Stoesz, Quixote's Ghost (2005)
  12. ^ R. P. Blackmur/J. T Jones, Outsider at the Heart of Things (1989). стр. 242. и pp. 246.

Додатна литература[уреди]

  • Grohol, J. Phys.D (2006). "Love Versus Infatuation", Retrieved: Nov 24th 2008
  • Harville, H. PhD. (1992). Keeping the Love You Find, New York: Pocket Books.
  • Glencoe/McGraw-Hill. (2000). Whitney, DeBruyne, Sizer-Webb, Health: Making Life Choices (pp. 494–496)