Пређи на садржај

Збирка најважнијих војних техника

С Википедије, слободне енциклопедије
Страница из књиге са рецептом за барут.

Збирка најважнијих војних техника (кин: 武經總要, чита се Ву чинг зонг јао, енгл. Wu jing zong yao), кинески војни приручник објављен 1044. године. Сматра се класичним делом кинеске ратне вештине.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Збирка је састављена и објављена 1044. године по наређењу владе династије Сунг (960-1279) као војни уџбеник.[2]

Збирка садржи најранији сачувани рецепт за црни барут. Ова смеша састојала се од шалитре (калијум-нитрата), сумпора и угља, као и модеран црни барут, али уз додатак оловног белила, жутог воска, борове смоле и арсеника.[1] У пракси, овај рани барут се користио као запаљива смеса за ватрене стреле и глинене ћупове који су се могли бацати на непријатељске бродове.

Кинеска реч за барут, која се и данас користи (кин: 火藥), у дословном значењу ватрени лек, можда сведочи да је проналазак барута био случајно откриће при справљању лекова.[1] Барут се помиње у писаним изворима династије Сунг од друге половине 10. века: најранији сигуран помен је из 970. године, где се користи за ватрене стреле и 1002. где се користи за ватрене стреле и ватрене ћупове - претечу запаљивих бомби.[2]

Модерни експерименти показали су да овај барут није био лако запаљив нити експлозиван, због недовољног садржаја шалитре, па га у том облику није било могуће користити као погонско средство за избацивање пројектила. Ови експерименти су показали да у то време Кинези нису могли имати топове, бомбе ни ракете било које врсте. За њихову појаву било је потребно даље усавршавање барута повећавањем количине шалитре, што је постигнуто тек сто година касније.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Андраде 2016, стр. 30.
  2. ^ а б Андраде 2016, стр. 32.
  3. ^ Андраде 2016, стр. 31.

Литература

[уреди | уреди извор]