Зборник (Музеј примењене уметности)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зборник - Музеј примењене уметности
Zborniik 2.jpg
Зборник - Музеј примењене уметности
ТипПериодична публикација
Формат29 cm
ИздавачМузеј примењене уметности
Главни уредникмр Љиљана Милетић Абрамовић
Оснивање1955.
Језиксрпски
СедиштеВука Караџића 18, Београд
ISSN0522-8328
Веб-сајтЗборник (Музеј примењене уметности)

Зборник - Музеј примењене уметности је периодична публикација Музеја примењене уметности у Београду намењена проучавању предмета примењене уметности, архитектуре и дизајна, као и публиковању грађе из исте области.

О часопису[уреди]

Историјат[уреди]

Покретање периодичне публикације, која би објављивала прилоге, расправе и грађу из области примењене уметности, архитектуре и дизајна, као и извештаје о појединим активностима Музеја настало је из потребе да се стекне потпунији увид у континуирани рад кустоса и остваривање програма различитих делатности Музеја.[1] Први број Зборника је објављен 1955. године, а у наредном периоду часопис је постао матична публикација Музеја примењене уметности. До 1985. године изашло је 29 бројева Зборника, међу којима и неколико двоброја и један троброј. Број 30 је припреман, али не и објављен тако да се 1985. година може сматрати последњом годином излажења Зборника.

После двадесетогодишње паузе Зборник је обновљен 2005. године када је изашао први број нове серије.[2] Својим садржајем наставио је да промовише теоријске радове из области примењене уметности, архитектуре, дизајна и целокупну активност Музеја, а добио је и нов савремено дизајнирани изглед, који је осмислила графичка дизајнерка Драгана Лацмановић. Од 2009. се налази на листи часописа од националног значаја Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Периодичност излажења[уреди]

Зборник излази континуирано једном годишње, што је наставак традиције претходне серије.

Уређивање[уреди]

Стара серија[уреди]

Зборник - Музеј примењене уметности (стара серија), први број из 1955. године

Уређивање старе серије Зборника било је делатност уређивачког одбора, састављеног од два члана, кустоса музеја и трећег члана, одговорног уредника, који је уједно био и на челу установе. Од броја 11 из 1968. године уређивачки одбор се назива редакцијом, која од броја 12 добија новог, четвртог члана. Међутим, већ 1973. Зборник се враћа претходној концепцији уређивачког одбора са бројем чланова, који варира од три до четири. Значајну новину представља увођење секретара редакције односно уређивачког одбора од броја 15 из 1971. На месту секретара редакције, техничког лица које је пратило припремање сваког броја, од пријема радова до њиховог објављивања, смењивали су се запослени у документацији, кустоском тиму и библиотеци Музеја примењене уметности. Троброј 21-23 из 1979. имао је и техничког уредника, потом и особу задужену за графичко обликовање, Радомира Вуковића, архитекту и признатог графичког дизајнера. Уређивачки одбор последњег броја старе серије из 1985. године састојао се од пет чланова. Осим чланова редакције и уређивачког одбора, у припрему Зборника били су укључени и спољни сарадници Музеја: стручни рецензенти, лектори, коректори, фотографи, дизајнери и преводиоци, с обзиром да су резимеи објављених текстова превођени према потреби на енглески, француски, немачки, руски и италијански језик.

Нова серија[уреди]

Уређивање Зборника у оквиру нове серије регулисано је Правилником о издавачкој делатности Музеја примењене уметности. Уређивачки одбор има седам чланова, директора Музеја као главног и одговорног уредника, два члана из редова запослених кустоса и четири члана из редова спољних сарадника. Један од интерних чланова уређивачког одбора је и уредник броја. По истеку мандата од две године за све чланове постоји могућност реизбора. Припрема и објављивање Зборника усклађени су и са Актом о уређивању научних часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Текстови пролазе строгу процедуру рецензирања, лектуре и коректуре, док се резимеи преводе на енглески језик. Радови писани на енглеском се објављују у оригиналу уз резиме на српском. Текстови на Другим светским језицима, објављују се у оригиналу, преводу на српски и с резимеом на енглеском језику.

Рубрике[уреди]

Рубрике Зборника зависиле су од форме текстова прихваћених за објављивање и у најширем обиму су формиране у броју 2 из 1956. године. Чиниле су их:

  • Расправе и чланци
  • Прилози и грађа
  • Музејске збирке
  • Изложбе
  • Извештаји
  • Оцене и прикази
  • Библиографија и размена публикација

Од покретања Зборника уочљива је подела садржаја на различито конципиране чланке из области примењене уметности, архитектуре, дизајна и оне које документују најширу активност Музеја примењене уметности у години издања. Основа ове концепције је задржана и у новој серији Зборника, али су по угледу на периодичне публикације сродних институција, рубрике формиране као:

  • Прилози
  • Прикази
  • Музеј примењене уметности
  • Аквизиције
  • Изложбе
  • Издања

Уредници[уреди]

Аутори прилога[уреди]

Захваљујући чињеници да је Зборник од покретања представљао једино периодично издање посвећено примењеној уметности, архитектури и дизајну у некадашњој Југославији и касније на простору Србије и региона, поред кустоса Музеја, аутори текстова су стручњаци из сродних институција у земљи, али и они из иностранства. Реноме једине специјализоване публикације на простору југоисточне Европе која се бави проблемима примењене уметности сачуван је до данас. Регистар аутора који су објављивали радове у старој серији Зборника публикован је у првом броју нове серије 2005. године.[3] У Зборнику су објављене и библиографије кустоскиња музеја и историчарки примењене уметности Бојане Радојковић[4] и Верене Хан.[5]

Теме[уреди]

Библиографија Зборника из периода 1955-1985 објављена је такође у првом броју нове серије Зборника и она на јасан начин дефинише широк дијапазон тема обрађиваних у Зборнику.[6] У њих спадају:

Електронски и штампани облик часописа[уреди]

Електронски облик досадашњих бројева Зборника у новој серији доступан је на званичној интернет страници Музеја примењене уметности. Штампани облик свих бројева часописа из старе и нове серије саставни је део фонда библиотеке Музеја.

Референце[уреди]

  1. ^ Ракоњац, Срђан (2005). „Историјат Музеја примењене уметности 1950-2005”. Ур.: Зорић, Иванка. Музеј примењене уметности 1950-2005. Београд: Музеј примењене уметности. стр. 14. ISBN 978-86-7415-099-3. 
  2. ^ Ракоњац, Срђан (2005). „Историјат Музеја примењене уметности 1950-2005”. Ур.: Зорић, Иванка. Музеј примењене уметности 1950-2005. Београд: Музеј примењене уметности. стр. 25. ISBN 978-86-7415-099-3. 
  3. ^ Петровић, Маријана (2005). „Ауторски индекс”. Зборник. 01: 194—195. 
  4. ^ Ристић, Андријана (2007). „Библиографија Бојане Радојковић”. Зборник. 03: 83—89. 
  5. ^ Петровић, Маријана (2015). „Библиографија радова др Верене Хан”. Зборник. 11: 81—95. 
  6. ^ Поповић, Бојана (2005). „Библиографија Зборника Музеја примењене уметности”. Зборник. 01: 155—193.